Marketing
Povratak
Sve i više nego pet, samo da je nekako preskočiti ovaj osjećaj tuge po povratku. Pustila sam par dana da prođu, pa tek onda da sjednem i napišem nešto. U protivnom, napisala bih tako patetičan post da bi i kamen proplakao, bez pretjerivanja. Bio je to tako veliki bijeg od realnosti. Kad smo se vratili i kad su me zapljusnuli svi problemi koje sam ostavila iza sebe, došlo mi je da plačem. I svake godine isto. Trebaće mi vremena da prestanem ne voljeti sve što me okružuje i trebaće mi vremena da prestanem čeznuti za danima kad me žuljao samo lančić oko nožnog članka.
Prijateljica koja radi na aerodromu me iz zeze stavila da sjedim u avionu pored izlaza u slučaju nužde. Pa sam joj rekla da nema smisla za humor. A kad mi je stjuardesa u avionu prišla i rekla da moramo preuzeti odgovornost u slučaju da se recimo, zapali avion, te da samo gurnemo ta izlazna vrata prema nosu aviona i pomognemo putnicima da izađu...pogledala sam je tako da je jadna rekla da bi me rado prebacila s tog mjesta ali ne može jer je avion pun. Evo i sad su mi se dlanovi oznojili. Let sam preživjela zahvaljujući Tripletu i Rossi koje su me stavile u sredinu i kontrolisale. Zapravo, umirale smo od smijeha. Avion, kada se spušta na aerodrom u Antalyi, ne leti ravno. Prvo napravi polukrug iznad mora i onda se spušta. E taj momenat sam mislila da ću skrenuti s pameti. Rossa je izjavila (jer je bila do prozora) da sjedi na krilu aviona, misli da bi nogama mogla pljeskati po vodi. A ja sam simultano držala začepljene uši, oči i plus sam hvatala rukama šta sam stigla. Triplet, oprosti još jednom :)
E onda smo sletili na Havalimani i sve je došlo na svoje mjesto. Odmor počinje. Čim smo ušle u hotel, znam da sam pomislila: „Ovo će da boli“. 
U momentu kada staviš čarobnu narukvicu all inclusive oko ruke – zaboraviš na sve.
Svojima kući sam u osam dana poslala četiri SMS-a. Razglednice slala nisam. Suvenire sam kupila na aerodromu u povratku. Ne znam šta bih mislila o sebi.
Čarobna narukvica ti omogućava da vodiš ovakav razgovor: „ Ko će nescafe ice? Ja bih mogla i vafle. Ja ću samo colu. Hej, imaju i tonic! A možda bi mogle ipak Efes? Aaa, vidi kajsija“...Hrana....božanstvena. Svaki dan, što u sali za ručavanje što na bazenu, što na plaži, hrane u izobilju. Roštilj – nezaboravan. A kolači! Oko pedeset vrsta od kojih ne znaš prije šta da uzmeš da probaš. Moj favorit su bile baklavice s pistacima, veličine prsta. Mislim da smo zajedno dobile deset kila.
Konyaalti plaža. Naš hotel nije bio u centru grada ali je zato bio na Konyaalti plaži. Što je bolje, naravno. Vodič nas je prozvao Konyaalti djevojke i to smo stvarno i bile. Život na plaži. Da mi je još barem pola godine tako.
Išle smo na tri izleta i to tako dobra izleta da zaslužuju post za sebe.
P.S. I ako nekoga zanima. Hit ljeta. U svim mixevima, remixevima, busevima, diskotekama, brodovima...
Sad odosmo za promjenu na planinu. Pozdrav, svima :)
Post je objavljen 25.07.2009. u 11:20 sati.