Marketing
PREKIDI, PEKMEZ NA KRUHU A MOŽDA I ŠPEK
E sad...ako se možda neko pita ( ko to pita ko to piiiiiiiitaaa;) zakaj ova Vidrulja priča o prekidima po ovakvoj vrućini, omari, sunjari i slično....da vam objasnim jelte;))
Svi, ali baš svi problemi koje imamo, ako ih imamo, u našim: brakovima, vezama, poluvezama, izvanbračnim odnosima, prijateljskim odnosima, odnosima s kućnim biljkama ( uopće ne pretjerujem), pa i sa kućnim ljubimcima...svi daklem problemi proizlaze iz našega STRAHA.
Straha..kojeg vražjeg straha...pa ja se ničega ne bojimm!!! ( čujem Vaše negodovanje)
To je onaj praiskonski strah da će nas napustiti onaj Netko...koga volimo dušom i tijelom, srcem i nogama, zjenicama i prstima... ili ga naprosto trebamo...
Nisam ni Freud, ni Jung, ni Fromm i uopće se tu ni ne pokušavam praviti pametna...pokušavam objasniti isključivo i samo sebi... di je kvaka iliti keč....
Dakle...strah od napuštanja...strah od samoće, strah da će nas, kad umremo, pronaći u našoj kući nakon puno previše vremena ( Bridget Jones tu spominje i neko glodanje i neke pse hehehehe), strah da nam, kad ostarimo, nitko neće donijeti šalicu čaja, pekmeza na kruhu, malo špeka, podrezati nam nokte na nogama i tako to.
Zbog straha od napuštanja, čiji je opozit možda baš i onaj čuveni strah od bliskosti, događaju se sranja u svim gore spomenutim vezama.
Zbog straha, možda ćete i biljku koju obožavate, tako jako i prerevno zalijevati, da će vam uvenuti.
Zbog straha da vam pesa ne zdrma auto, možda ga nikada nećete puštati s lajne, možda ćete ga prejako vezati za sebe. Ili sebe za njega, svejedno.Pa jadan neće ni znati prelaziti cestu....i možda se desi baš ono čega ste se najviše bojali....
A postoji i ona fora sa samoispunjavajućim proročanstvom.
Ono čega se NAJVIŠE BOJIMO prouzročimo nakraju sami, svojim ponašanjem.
Ono...slutim da će jednom ovoj vezi doći kraj...ajmo to onda što prije zasrat!
Bu manje bolilo...i tak zaseremo ko grlice nekaj kaj je moglo biti baš lijepo....
Zato sam počela pričati o prekidima..jer je to ono čega se najviše bojimo. I zbog toga straha nemremo ko ljudi u odnosima pošteno ni uživati. Neki su i na godišnjem od ljubavi i ljubakanja upravo zbog toga. Neki su se proglasili ljubavnim dezerterima...upravo zbog toga. Nikome se ne pati nakon prekida.
Zašto se onda uopće vezivati?
Skloni smo na samom početku nečega...razmišljati o kraju...kao da smo munjeni;)))
I to sa godinama radimo sve više. Okej...sve ima rok trajanja..i zanos će se ukiseliti poput soka od naranče...al to nije razlog...da ga ne ispijemo s guštom;))
Kao što treba znati prekidati...tako treba znati i preživjeti prekid...bilo čega...al o tome neki drugi put....
Uf...znoj mi se cijedi..a ja još uvijek nisam došla do biti....;))))
Ili možda i jesam...?
A viiiiiiiiiiiiiiiiiiiid slikeeeee ajmeeeeeeeee divote;)))))))
LJUBIM VAS LASTANI MOJI;))))))
Post je objavljen 15.07.2009. u 21:24 sati.