Ma tu sam - ponavlja se ista priča - ali ne pišem i zaboravio sam kako se to radi.
Gmail me upozorava da sam nevidljiv, pronicljiv je on, koliko samo nevidljivih ljudi stoji prekrštenih ruku, naslonjeno na zid.
A parket se podigao posle poplave, pa sam tim povodom na sred dnevne sobe napravio instalaciju, umetničku instalaciju koju nazvah "Uspenje Parketovo", dizalicu na kojoj stoji greda koja gore gura plafon a dole sputava parket, odistinu okuugodno izgleda kombinacija svetlodrvenaste čamovine i crne žabaste dizalice, obaška što tako napeta greda zgodno odzvanja i može da se svira na njoj. Egzibišn je otvorena do septembra, a onda ćemo videti da li se cementna košuljica osušila, da li je parket odustao od prodora u treću dimenziju, ili ćemo morati da mu krešemo krila.
Ovom instalacijom se preporučam za Bijenale u Veneciji ili za Oktobarski Salon.
Mogu i neki performans da izvedem, recimo kompoziciju za štenmajz i macolu, dok iz armiranog betona u znoju tela svog oslobađam sapete vodoinstalacije što plaču, lagano lijući prljave suze.
No to je pasé.
Na neslučajno nabodenom blogu čitam:
Zen budisti, ako se ne varam, propovedaju "Sve što ti se može oduzeti, nije tvoje."
Post je objavljen 29.06.2009. u 23:33 sati.