Mi smo,braco i sestre,prvi zasipali cvecem tenkove kad su krenuli da ogradjuju i ciste prostor samo za nas(jer biti srecan znacilo je tada,i ne samo tada,ziveti u raju jednorodnih),mi smo prvi posle Drugog svetskog rata podigli koncetracione logore(Omarska,Keraterm),nasa je vojska drzala pod opsadom tri i po godine Sarajevo,nasi su svestenici blagosiljali ubice pred njihove pohode na Druge,mi smo ubili u"srcu Evrope",za samo tri dana,
8000 ljudi i potom premetali iz jame u jamu njihova tela ne bismo li im zavarali tragove(za tu je rabotu bilo potrebno jako,jako mnogo Srba,ma kako ovi bili poslovicno vredni),mi smo,"skloni dertu i uzivanju",kakve nas je Bog dao,silovali na stotine zena onih Drugih,mi smo sa svete srpske zemlje Kosova prognali 800000 Drugih,poubijali citave porodice,a njihove oceve prenosili u hladnjacama,koje smo potom bacali u reke i jezera,da bismo ove danas nazivali"biserima naseg turizma".I mi bismo da to sve poreknemo i svoju decu postedimo istine,da bi ona,ziveci u svetu ogrezlom u lazima,
zavrsavala u okrilju"Obraza","Nacionalnog stroja","Dveri"...da bi nosila na majicama likove ratnih zlocinaca,da im,uprkos,"osetljivosti za lepo"ne bi smetala njihova zadrigla lica,i da bi iz njihova ocecaja nezasluzene
"prikracenosti"buknula osvetnicka ozlojedjenost koja ne bira predmet na kojemu bi se iskalila,promasujuci obavezno pravog krivca.
Post je objavljen 26.06.2009. u 02:25 sati.