Marketing
Ko što meni moja kuma kaže (a njoj njena mudra baba): svaka guza dođe na šekret
Danas, podjela svjedodžbi. Prođoh s pet (eeek!), pa me mama vodila na frizuru u Frizeraj, kod Vanje (Vanja je muško, najbolji frizer koji je ikad prtljao oko moje kose). Dobila sam pramenove! Napokon! Četiri boje, crvena, plava, ljubičasta i crna, ali ne da mi se više potanko to pričat. Da prijeđem na ono što me danas fasciniralo. Dođe osoba T, prijateljica, pred školu, i mi se zafrkavasmo. Dođe osoba N (Nina) pred školu, uvali se u razgovor. Ja njoj rekoh: "Gle, ja se s tobom nisam mislila posvađat, ono sve što sam rekla na fejsu, rekla sam onoj, ne ovoj." Ona, onako hladnokrvno, ko da sam ja bila kriva za to i ko da se ona jadno osjećala ko ja: "Oke..."
"Super," i nastavim pričat s osobom T, koja me tada pitala što se desilo, a Osoba N se isti tren izgubila... Ja njoj ispričah. Taj tren, pojavi se osoba J (Jurmanka), reče ona, sa širokim smiješkom: "Mima!"
"Kaj je?" rekoh, možda malo pregrubo.
"Samo pozdravljam." I još še šire nasmiješi, izbjegavajući pogled. 'I onda pna nije iskompleksirana,' mislih si ja.
Podjela. Samo je moj razred imao govor. I na kraju, na podjeli svjedodžbi, naša raska dala nam je darove koje je sama napravila. Predivne slike, sve uokvirene, sve istog motiva samo drugačije boje. Iza je pisalo: "Warning: :-) This is not work of art, this is work of my heart", (jer nam je razrednica profesorica engleskog, a i bavi se slikanjem. Slike su bile prekrasne!). Rastopila sam se kao čokolada. Onako otopljena, dođoh doma i pokazoh mami, koja bijaše oduševljena tim darom. Naša razrednica bila je, i još je uvijek, divna osoba. Ona će mi najviše nedostajati.
Nakon oduševljenja, otišla sam na frizuru, a onda sam s Majom išla van, u šetnju, malo da se zafrkavamo. Dođosmo mi u park (moj park), a tamo one trebice, nekada moje frendice. Ispričam Maji vic, Maja se počne malo preglasno smijat (iako je vic bio bezvezan), a ove skuže da smo nas dve tamo. I počnu one meni tepat, onako, prijateljski: "Ajme, Mima, kak imaš dobru zurku! Ajme, kako kuuul!" Iako me osoba A (Antonija) gledala mrko, čak i sa dozom straha (kasnije sam shvatila zašto). Kasnije odohu, a Maja, dobro upoznata sa situacijom, počne se smijat i komentirat njihovu dvoličnost. Kasnije, odosmo i mi, šetat se i prolazimo kraj odbojkaškog igrališta. Tamo su Znate-već-tko i igraju odbojku. Odjednom, osoba J se zadere: "E, vas dve, hoćete igrat odbojku s nama?" Nadajući se da su dovoljno inteligentne da shvate zašto, rekosmo ne. Reče ona skvo opet: "Zašto?" Meni dopizdilo.
"kako te nije sram to uopće pitat? Tamo si me vrijeđala, a sada se prema meni ponašaš kao da se ništa nije dogodilo!"
"Pa ti si mene prva počela vrijeđat!" *Maja sa strane suzdržava smijeh*
"Ne! Ni jedna ona riječ nije bila upućena tebi! Osim onog komentara a vid je kak pozira! To je sve bilo upućeno onoj, a da nije obrisala svoj komentar, znala bi! Uostalom, ona zna da sam to njoj govorila!" Nastade opća pomutnja.
"Pa ti si meni rekla da je ona to meni govorila!"
"Nisam! ja sam tebi rekla..." cviljugavim tonom će. Dalje nisam čula jer se Maja nije mogla suzdržat, morala je prasnut u smijeh.
Dakle, što vi zaključujete iz ovog? Ja imam tri zaključka:
1. U laži su kratke noge.
2. Tko se vatrom igra, taj se i opeče.
3. Nikad nemoj govoriti nekome što misliš napismeno.
Smiješno nije li? S kakvim se licemjerima ja družim... I moje osobno mišljenje je, kad bi svi znali kako se ispričati i priznati grešku, bilo bi manje licemjerja. Ne slažete li se sa mnom?
I vezano uz one scene prije... Mislim da ću ih jednostavno prekrižiti. 
Pozdrav od sretne Mime, koja je uskoro u Međugorju! 
P.S. Imam forum (i chat, u box-u, ali na to mi nitko ne dolazi). Molim vas da dođete na Moon Children forum. Malo je darkerski ali čujte... O ukusima se ne raspravlja ;) A ako baš hoćete, možete sve razvedriti tako da pišete šarenim slovima... U glavnom, vidjet ćete :D
Take your time ;)
Post je objavljen 24.06.2009. u 18:27 sati.