Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/sveomedicini

Marketing

Uho kao organ

Mnoge životinje imaju uši. Građa i položaj ušiju su različiti od vrste do vrste npr. kod insekata su uši u vidu senzora, neki gušteri (salamander) čuju uz pomoć grudnog koša i pluća,a neke vrste kao npr zmije ne poseduju spoljašnje uvo ali je srednje i unutrašnje uvo dobro razvijeno.

Uši registruju zvučne (mehaničke) talase i pretvaraju ih u elekrične signale, koji se šalju u centralne strukture gde se ti signali ”dešifruju” i nastaje osećaj sluha. Ljudsko uvo može registrovati zvučne talase frekvencije od 16 do 20.000 herca. U starosti je ovaj raspon manji zbog brojnih degenerativnih promena. Neke životinje kao npr. slon mogu da registruju dublje frekvencije, odnosno frekvencije u infrazvuku. Druge kao npr. slepi miš, delfin mogu registrovati znatno veće frekvencije nego čovek, odnosno frekvencije u ultrazvuku.

Uloga uha kao organa čula sluha nije samo da registruje zvuke, već i da ih lokalizuje (uloga u orjentaciji). Uvo može registrovati lokaciju odakle zvuk dolazi. Uvo koje je okrenuto izvoru zvuka registruje zvuk ranije od onog na suprotnoj strani, odnosno čuje ga glasnije. Ove razlike u čujnosti se prerađuju u mozgu i dobijaju se informacije o lokaciji sa koje dolazi zvuk. Međutim za određivanje tačne lokacije zvuka čoveku nije dovoljno samo čulo sluha, već i čulo vida. Kod drugih životinja npr. slepih miševa i delfina je dovoljno samo čulo sluha da bi tačno registrovali izvor. Oni zapravo vide zvukom. Ove žiotinje emituju ultazvučne signale, koji se odbijaju od mete. Odbijene signale registruju vrlo osetljivim čulom sluha. Na slučnom principu rade sonari i radari.


Centralni i periferni delovi sistema sluha i ravnoteže
Organi čula sluha i ravnoteže je dosta složen sistem koji ima svoje periferne i centralne delove.

Periferni delovi slušnog sistema služe za prijem mehaničkih talasa i pretvaraju ih u nervne signale. Periferni delovi vestibularnog sistema registruju promenu položaje tela u prostoru i ove opažaje takođe pretvaraju u nervne impulse koje šalju u centralne strukture.

Centralni delovi slušnog sistema koji smešteni u mozgu. Oni prerađuju informacije sa periferije i na osnovu toga se javvlja doživljaj sluha. Centralni delovi vestibularnog sistema povezuju informacije iz perifernog vestibularnog sistema sa drugim sistemuma kao npr. sa vizuelnim sitememom, mali mozak malim mozgom i kičmenom moždinom.

Za više informacija pogledajte Čulo sluha
Za više informacija pogledajte Čulo ravnoteže


Uho kao periferni organ čula sluha

struktura uvaPeriferni organ čula sluha je upravo uvo. Uvo je podeljeno na spoljašnje, srednje i unutrašnje.

Spoljašnje uvo čini: ušna školjka i spoljašnji slušni kanal
Srednje uvo čini bubna opna, bubna duplja, slušne koščice, mišići srednjeg uva i mastoidna šupljina. Srednje uvo je Eustahijevom tubom povezano sa ždrelom.
Unutrašnje uvo se sastoji iz vestibularnog lavirnita koga čine polukružnih kanalići i vestibuluma i iz puža (lat.cohlea).
Perifernom delu čula sluha pripada i vestibulokohlearni živac (videti kranijalni živci).


Poremećaji i bolesti uha
Oko 10% stanovništva u industrujskim zemljama ima značajna oštećenja sluha. Oštećenje čula sluha mogu izazvati zvučni signali jake zvučne energije (jačine zvuka), ali čak i dugoročno izlaganje zvučnim signalima srednje jačine (oko 70 decibela) može dovesti do oštećenja sluha.

U starosti se javlja staračko očtećenje sluha poznato kao presbiakusija. On počiva na izumitanju ćelija čula sluha u unutrašnjem uvu.

Spoljašnje uvo je podložno infekcijama. Izazivači zapaljenja spoljašnjeg uha ili otitisa eksterna su najšešće razne bakterije ili gljivice. Kod hroničnog zapaljenja može doći i do razaranja okolnih koštanih struktura, tada nastaje holesteatom. Ukoliko zapaljenje zahvati mastoidnu šupljinu radi se o mastoiditisu.
Takođe i u srednjem uvu može doći do zapaljenja (otitis medija). Ovo zapaljenje često zatvori Eustahijevu tubu, koja ima ulogu u ”provetravanju” srednjeh uva. Usled toga se zapaljenski produkti (tečnost) nagomilavaju u bubnoj duplji i pritisak u njoj raste. Ovakvo zapaljenje se zove kateralno ili katar. Ono vremenom može dovesti do perforacije bubne one, nakon čega se tegobe smanjuju jer tečnost otiče, a pacijenti osećaju olakšanje. Zapaljenje srednjeg uha se često javlja kod dece.
Usled raznih procesa može dođi do okoštavanja slušnih koščica ili cele bubne duplje i unutrašnjeg uha. Ovo oboljenje se zove otoskleroza.

Usled fizičkih trauma npr. eksplozija takože može doći do oštećenja bubne one srednjeg i unutrašnjeg uha.

Oštećenja unutrašnjeg uha mogu biti posledica neke infekcije (otitis interna), traume ili upotrebe nekih lekova. Kao posledica može se javiti oštećenje sluha, gubitak sluha i zujanje u ušima (tinitus). Pošto je i organ čula ravnoteže smešten u unutrašnjem uhu može doći i do vrtoglavice.


Post je objavljen 24.06.2009. u 18:18 sati.