Gledam danas Latinicu iz kade uvaljena u mirišljavu pjenu od bademovih koštica. I baš velim, super tema: građanska hrabrost. Ne bu mi dosadno. Uspjela bum si odmočiti rožnate dijelove tijela i pocvikati ih kak Bog zapoveda. Ali avaj! Još jedna u nizu tema potrošenih budzašto, onak ko kaj potrošiš na rasprodaji na neku krpicu odležanu godinama na dokovima dalekih luka. Građanska hrabrost, he he. Balenovićka i kompanija žviždača he he. Ovaj Josipović v belim rukavicama, Rođo kaj su ga prebili, Vili Minhenhausen i Lesar. Ajdede, Lesar je rekel nekaj kaj se utopilo u mojoj pjenici, a zapravo je bljutavi (s)ukus svega. Pital se on da zakaj se nigdo nikad po pitanju obrane žviždača ni javil iz naše prekobrojne kineski ustrojene akademije znanosti i umešnosti, zakaj nitko iz matice rvacke, iz helsinškog. Zaboravil je tu valjda spomenuti i naše uvažene pizdice i pičkice iz svekolike živuće umetničke prakse. Piščiće male i velike, ćelave i bradate, kosate i ćoraste. Ma niko nikada pa ni tada. Čak ne znam jel trebam tu ubaciti i onu kurcoaznu "čast iznimkama". Pa eto vam sada pičkice, ak niste čuli vijest novu ovu: jedan naš a zapravo njihov trgovački centar objavio promidžbenu poruku: PRODAJU SE KNJIGE NA KILE! I zapravo tu ne vidim ništ sporno. Kad su se naši intelektualci već odavna prodali na grame, to mi dođe nekak logično kaj ručnik posle mirišljave kupke.
Post je objavljen 15.06.2009. u 23:29 sati.