Pregled posta

Eo me opet

Nakon dugo vremena san našal volje da napišen novi post. Prošlo je dugo od kad se nešto pametno napisalo pa ću krenuti od početka ovog mjeseca... Prvog maja. Organizacija zapala (opet) mene i Mlačića. Ekipa koja je šla su: Ja, Mlačić, Dinko, Peco, Magali, Lucija (kasnije se pridružila), Tomo, Šljiker, Lori i Ivana. Dan prije smo ivana i ja krenuli kupit mesa. Ja htio kupiti 7 kila mesa, pravog mesa. Ali! Došli mi u trgovinu i ja odma na svinjetinu. Ivana se dere: Ne svinjetinu! Svinjska gripa! Njnjnjnjnjnjnj! Dobro, onda ću teletinu! Ne teletinu, kravica, kravica! A dobro, ča onda da jedemo?! Piletinu! E, u tom stupnju san nju otil zaklat, tranžirat i hitit na roštilj. Jebala ih piletina! Kupil žemskinjama kilo piletine, ostatku vratine, a meni i mlačiću buta (). Navečer smo Mlačić i ja šli kupovat piće (čitaj: pivu). Peco je bil va Rijeci i ni dal šoldi, pa jedino ča je trebal načinit je kupit sokova i to donest. Jutro polaska je došlo. Probudil san se na 7 jer je na 7 i pol trebal Mlačić doć kod mene. Prva je došla Magali i donesla neke kolače ke san odma većinu poil... U osam, kad se Mlačić još ni pojavil san ga zval. Naravno, on je zaspal. Ajd, bar dok ne dođe ću na miru popit kavu i poist još malo kolača. Onda je banul Mlačić s ostatkom muške ekipe. Pogađate... Peco je zaboravil kupit sokove. Nastala panika ča ćemo pit osim alkohola. Pripremili smo boce da ih napunimo vodom, ali ja Mlačić rekal da ima neki kanistar od 20 litara pa smo pustili boce, zeli sve potrebno i krenuli prema Mlačiću.Kod nejga smo spremili ostatak potrebnih stvari, ali su nan ipak trebale one boce pa smo Peca poslali nazad po njih. Muziku celi dan nismo imali jer nismo imali akumulator pa smo se oslanjali samo na gitaru. I off we go! Prvih 5 minuta: Rtić... daleko smo došli... Uspili smo nekako dogurat do lučice. Tu smo se odvojili u 2 skupine: Prva predvođena Mlačićem ka je nosila hranu i ostale potrepštine i druga predvođena menom koja je nosila pivu i vodu. Na moju žalost, ja san dobil Peca i Šljikera. Čak je i Magali bila veće muško od njih kad smo nosili! Preuzel san kanistar od 20 litara i san ga nosil i oni su 3 trebali nosit 2 kašuna. Magali u sredinu i nosi 2 i oni svaki po jedan s bande. Njurgali su cijelin puten da je teško, da ih žulja, da ne moru! Došlo mi je da ih prebijen! Pederi... Nekako smo uz puno muke i izgubljenih živaca uspili s ova dva slabića doć do plaže kaj ćemo se utaborit. Vatra je već bila nagorena, šator se dizal, gitara se svirala... Sad je postalo dobro. Otvorile su se pive, selo se na deku pivat, skupljalo se drva i onda se išlo peć meso. Da! Zaboravil san napomenut! Ne samo da smo Mlačić i Ja sve organizirali nego smo još i večer pirje meso stavili u pac! Majstor od roštilja, yours trully, je stavio svinjetinu da se speče. Ženske odmah poludile: Stavi pileeeeeeetinuu! stavil njima 2 komada, meni i Mlačiću buta, to se speklo, poili i to je bila prva runda. Usljedilo je još alkohola, izležavanja, zajebancije, kupanja. Mlačić je počel radit šator kadi će on i Lucija "spat" noćas, a ja san šal prošetat s Magali. Nakon 2 sata smo se vratili i našli raspašoj! Počela je kiša, pa su u žurbi svu hranu napunili pjeskom, svu robu i nisu nacipali još drva... Odeš malo i vratiš se, a oni načinu sranje! Ne moreš vjerovat. Mlačić je i dalje radil svoje sklonište. Počel je pljusak pa smo se sakrili u šator, ali je brzo pljusak prestal. Još smo se neko vrime zajebavali, a onda san prvo Magali moral pratit do Livačine i skoro se ubil po mraku kad san šal nazad, a onda posle Toma, Ivanu i Lori. Jesam li spomenuo da su se Lori i Ivana napile i da su mi stvarno digle živac. Nikad više s dicon na prvi maj! kad san se živ vratil, Lucija je već bila došla i ona i Mlačić su se povukli i svoje odaje,a ja san dobil šator sa Pecom, Šljikerom i Dinkom. Peco je definitivno peder, jer je celu noć jebal i pipal Dinka, ali se ovaj ni previše žalil pa je i on vjerojatno... Nismo se imali s čin pokrit pa smo se smrzavali dok oko 4 Mlačić ni šal s Lucijon ća i ostavil nan vriće za spavanje. Šljiker je isto šal ća, pa smo ostali samo mi tri. Još malo su se ova dva jebali i onda smo zaspali. Jutro san se ja prvi digal, zbudil njih, poredili smo sve, oni su spekli mesa ča je ostalo, ali su spekli na suhoj borovini, bez paca, na poluhladnoj rešetki pa nisan otil ist da ne umren... Nekako smo uspili sve odnest do civilizacije, ostavili Mlačićeve stvari kod njega i otišli doma. Zaspal san taj dan na 6 popodne i spal do podne drugi dan. Sve u svemu, bilo je dobro.
Sljedeća stavka: moj kraj gimnazijskog školovanja. Prvo, 3 godine san prošal s 5 i sad me sjebalo za jednu ocjenu i moran na maturu! Ali nema veze! Zbužat ću in gume! Tema je bila Danteov pakao i školu smo cijelu pretvorili u pakao. Majcie su bile zakon. Imali smo alkohola za vojsku napit, posle je bilo roštilja, imali smo najglasniju muziku (hvala Pecu na pojačalu), ma bili smo zakon. Grale se napil, svi profesori su došli na roštilj i plesali s nama, Mlačić se napil iako ni maturant... Raspašoj... Pjesmon smo rasplakali većinu škole, atmosfera je bila zakon. Dinko pas ni došal ni vit pa neka mu je žal. To je trajalo do 4 popodne kad je pala kiša i morali smo se pokupit. Sve u svemu, bilo je dobro i sad čekamo generaciju koja će nas nadmašit.
Neda mi se više. Bok.

Post je objavljen 24.05.2009. u 13:13 sati.