Zuje pčelice, poju ptičice, lete muhe i mušice, tu i tam gdo prođe onak s noge na nogu, a zapravo je mir mir do neba. Prek Bijeničke do jedne bakice, do Krleže i druge bakice pak do Murtića prema gore do tateka, pa još gore uz Metikoša (moj favorit) i prek Kremića domeka. Ono kaj i ispod Mirogoja, tu di se još uvijek gibljemo i švicamo, pušimo i jurcamo. Preslikano bokte. Imamo stare grobeke i grobnice kaj su se sramežljivo i pristojno uklopili u prekrasnost ambijenta i imamo novogradnje kaj se prave važne dok ih ne zakinta prvi vrabac. Il gaćak. Nekak mi se čini da se osobito vole olakšavati na toj crnoj, mramornoj novogradnji. A onda padne mrak i sve se stiša i poravna uz pravilno glasanje ćuka u drugom krugu.
Post je objavljen 23.05.2009. u 19:58 sati.