O, volio bih te tad` bez kajanja,
da si hrabrija u tom trenu bila
dok govorio sam; moja si mila,
to nisu bila pusta udvaranja!
Sada mi ostaju samo lutanja,
miris usana kojim si ljubila
u bagremiku dok si me grlila,
o, voljela si strasno bez laganja.
Tu sam ako me želiš preklinjati,
ko suze svoje što si isplakala
radi očiju mojih čudnovati,
Ti, reci da „greškom“ si me nazvala
i uz bok tvoj, protiv sebe ću stati:
Da bi ti ponovo sretna pjevala.
.................................................................
Post je objavljen 06.05.2009. u 22:20 sati.