Dragi i mili građani našega malega grada, dragi seljaki i seljakinje, moje se pisanje bloka zadnje vrime odnosi samo na čestitke, zač sam bila rastrgana izmed dela u Rašiću i svoje kako se veli intelektualne potrebe za pisanjem mojega bloka. Imela bi vam puno tega za pisat, ali se nebi po dobrim savjetim mojega Mijete i moje Mare rada bavit politkium, jerbo bi se moglo dogodit da se i moj blok premetne u blok luđaki, a ja to nebi tila.
Negda je Praznik rada, bil veliki blagdan, jerbo je bilo puno radniki, i to radniki ki su delali i dobivali plaću za svoj posal, a sad je došlo vrime da ima puno radniki ki ne delaju, puno radniki ki ne dobivaju plaću, tako da je ovaj praznik blagdan za one ki ne delaju a primaju plaću, a za ove prvlje dan kad će probat izrazit svoje nezadovoljstvo svojim položajem u životu.
Radničke klase više nima, ima samo klasa onih ki imaju i ki nimaju . Ovi ki imaju divanu da je počela i traje velika kriza u cilem svitu, i da je pitanje kako će se sve to završit, a kod nas je stvar još gorja jerbo imamo i dodatnu nevolju a to su lokalni izbori.
Ta dodatna nevolja, je zapravo dobra, jerbo se država još sekira oko tega da državnim službam i javnem sektoru, kaj i radnikim u državnim poduzećim, još kulko tulko isplati plaće, a potlje ćemo videt, ki će kunu videt i dobit.
Zato se vaša Janjo tuliko trsila da sve posadi, priredi zelenjavu i ništo mesa priredi za ono kaj čeka nju i njezinu familiju, jerbo nigdi nikega nima ki bi mogal kaj priskrbit, nego sa vlastitih deset prsti.
Privatniki ne mislu na radnike, zač velu da nimaju otkud ih plaćat, a ako će na veru delat dobro, ako ne neka projdu doma.
Zato, su nekoji sindikati za danas organizirali prosvide, na kima neće bit naši političari dobrodošli.
Ni seguro, da će prosvidi bit veliki i u skladu sa našim sirotinjskim teškoćam, zač se bojim da narod i radniki i nimaju tulko snage za velike prosvide, protiv takvega stanja, pa bi moglo sve projt dost mlako.
U našem malem gradu, niki ne misli o radnikim i seljakim, a i nikakovih sindilanih pokreti nima, jerbo su se sindakalni vođe ušaltali u politiku, i rada bi u nju zajt, zač je to puno sigurnije nego bit radnik ili seljak.
Sami radniki, nisu zainteresirani da bi si kaj poboljšali, jerbo su sad zaokupljeni samo sa politikum i dumanjem o temu ki bi bil bolji na prestolju našega grada i županije, a kad to odluču onda će mislet kaj će jist i kako će brinit o familijam. Za to ima vrimena, ni opće važno kaj su niki dobili plaću za pol siječnja, o tem samo divanu po kućam i birtijam.
Janjo se neće bacat u politiku i u političke prognoze, i u nikakova navijanja, jerbo se nikad ni u njih uzdala van samo u se i u svoje kljuse, tj u svojih deset prsti i ovo malo uma kaj ima i kaj će nastojat zadržat kulko bude u mogućnosti.
Dolazi sunce u moj dvor, digla sam se rano da vam napišem ku rič, morda rič ka vas neće nasmijat ali ne i preveć ražalostit, ljudsku rič ljudimi ki čekaju sunce nakon dugeg kišneg razdoblja. Morda se trun i zadržai na dalekem nebu, bar da nas ono trun ohrabri a morda nekem donese i lipe misli, nade i ufanje da će dojt bolja vrimena za one kem pripadamo ja i moja familija, moji susedi i moji prijatelji.
Neće biti blagovanja u lugim Ogulinskim i na izletištim, neće bit dičjeg veselja i bezbrižne pisme, jerbo je vrime brige i sebičneg skrivanja onega kaj mislimo, da se nebi kadi odali da smo sirotinja, da nimamo mogućnosti da si sami poboljšamo situaciju.
Naša vlast ni nam čestitala ovaj blagdan, zač to ni i nemore bit njihov blagan, oni su ga se negda naslavili, a i danas nigdi po skupim hotelim i odmaralištim, slavu slobodne dane dok im fotelje luftaju dok ne dojdu nazad na svoj «posal», videt kuliko su dnevnic obračunali, i kuliko će im se radnih dani platit za prošli misec.
Svimi , ki će danas mislet kako će sutra bit, svimi koji su radniki i sa plaćum i bez plaće, svimi koji su uredili svoje njive i ki su zasijali za jutri, od srce čestitam Praznik rada 1. svibnja!
Ajte bok!
JANJO, 1. svibnja 2009.
Post je objavljen 01.05.2009. u 06:49 sati.