Gle, vec je travanj....
Moje dijete ima sijede vlasi na glavi...doduse, ne puno, ali presijavaju se na ovom skrtom travanjskom suncu, tako sam ih i otkrila.
Svasta se dogadjalo...da ne zamaram....Pikula je prebacen na brigu u Amsterdam...skola mu ide jako dobro, s obzirom na okolnosti i zaostatak u jeziku, Pikulina je mala lajavica, koja je naucila lajati na nizozemskom.
U medjuvremenu od posljednjeg javljanja, bili smo nekoliko puta na hitnoj, i Pikula i Pikulina, pa je meni skoro kosa otpala od straha, pa onda one ostale male stvarcice sa kojima se bore svi roditelji....
Dinke, htjela bih ti smo reci da znam u kojoj fazi se nalazis, stovise, taj svakodenvni strah je unistavajuci, iako se pokusavas zaokupiti stvarima svakodnevice, taj strah ostaje...ne odlazi, nazalost, tako brzo. Zelim ti puno snage, hrabrosti i prisebnosti, kako tebi, tako i svim tvojima oko tebe. Mislimo na vas.
Divni ste ljudi...svi vi...ne mogu se nacuditi toj ljudskoj dobroti...
Poljubac i najcvrsci zagrljaj, mama iz Amsterdama
Post je objavljen 27.04.2009. u 23:16 sati.