Marketing
ženski kutak, lol
ženski kutak, lol
Ahahaha, kliknuh malopre na one tagove na naslovnici. Prvo na obitelj, pa onda na osobno... I šta videh? Sto pedest i devet hiljada postova objavljenih na svaki minut s nekakvim linkovima za nekakav nakit ili tako nešto. Hihihi, kakva sjajna diverzija!
Mislim, koristi li iko te tagove?
Okej bi mi bilo da postoji mogućnost da sami kreiramo tagove i tako sortiramo vlastite postove. Ja bih recimo volela tag "silly fears". Ili "emotivni striptiz". Ili "baba-devojka". Ili, štajaznam, tag "najdivniji dečak kojeg je svet ikada video" :D
Ivek je bolestan, zapušen mu je nos i jedva zaspi. Sad je već puno bolje nego pre par dana. Zaspi tako što me zagrli i nasloni gašu na moje rame. Taj osećaj kada vas maleno biće jako zagrli i skroz se privije uz vas je PRESAVRŠEN.
I zaspi on večeras tako, veoma brzo, ali sam ga ja još dugo pošto je zaspao držala zagrljenog.
Moj dečkić tako divno miriše. Osećaj da se on oseća sigurno u mojim rukama... uh! :)
I spustim ga u krevetac, završavam neke stvari po kući, one dosadne – skupljanje pa prostiranje veša, psihičko pripremanje za peglanje... utom, probudi se Ivo. Odem kod njega, on plače, zapravo više jeca, uzmem ga, ajmo ponovo u naručje, smiri se, ali svako malo ručicama trlja oči. Pomislim da je nešto ružno sanjao, da ne može da se otrgne od toga, usput me zagolica kad bebe počinju da sanjaju i kako izgledaju njihovi snovi, i čujem...
Šta?
Prokleti komarac!
Zuji ko nenormalan. Oko nas.
Ivek se meškolji, budi se, kenjka. Još mi je u rukama, ne mogu da uhvatim komarca jednom rukom, šizim jer se od celog stana ovaj krvnik naselio baš u Ivovoj sobi. Ununam ga nekako i vidim da sirotić ima ujed na kapku.
mala digresija:
Prošle godine na letovanju, Iveka su komarci toliko izujedali da se osuo. Išli smo i kod lekara u hotelu, dao mu je neke kremice i mazalice, tri puta dnevno ga mazali njima, i to zadovoljstvo platili 50 jura. Na popustu, trebalo je da platimo 100 jura, bili smo simpatični lekaru. A sve to jer nam u jebenoj agenciji nisu rekli da osiguranje nije uračunato u aranžman. A nama nije palo na pamet to da proveravamo. Now we know better.
Btw, osiguranje košta 10 evra.
Ukratko, od komaraca, naročito onih koji se okome na moje zlato, izuzetno strepim.
Prošle godine na letovanju, Iveka su komarci toliko izujedali da se osuo. Išli smo i kod lekara u hotelu, dao mu je neke kremice i mazalice, tri puta dnevno ga mazali njima, i to zadovoljstvo platili 50 jura. Na popustu, trebalo je da platimo 100 jura, bili smo simpatični lekaru. A sve to jer nam u jebenoj agenciji nisu rekli da osiguranje nije uračunato u aranžman. A nama nije palo na pamet to da proveravamo. Now we know better.
Btw, osiguranje košta 10 evra.
Ukratko, od komaraca, naročito onih koji se okome na moje zlato, izuzetno strepim.
Spustim Iva u krevetac i krenem u potragu. Nema ga! Prokletinja se negde sakrila i ne mogu da ga nađem. Pola sata sam zavirivala u svaki kutak, vrtela se, palila svetlo, hodala na prstima, mlatarala rukama po roletni od trske, pomerala igračke i... ništa! Nema ga pa ga nema.
Valjda je izašao iz njegove sobe.
Setih se svoje davnašnje dileme:
da li je bolje da komarci zuje celu noć a ne ujedaju vas ili da vas ujedaju a da su pritom nečujni?
kategorija: dileme kao takve
Post je objavljen 25.04.2009. u 23:11 sati.