Naslov posta mi djeluje malo previše tinejđerski s obzirom na korištene izraze, no eto, ne znam kako da ga bolje izrazim.
Prije nego nastavim, jedno "upozorenje", ukoliko osoba o kojoj ću govoriti u ovom postu nekim spletom okolnosti pročita ovaj post. Molim te da, ako ovo pročitaš, pokušaš to ignorirati i ne spominjati mi to uopće, jer ne želim da zbog nečeg što sam napisao na blogu uništim naše prijateljstvo, naš odnos. Osim, naravno, u slučaju da.. ma znaš već, al ja sam isto tako uvjeren da to nije slučaj, tako da, eto. hvala ti unaprijed, ako ovo čitaš.
Da nastavim sad..
Da, to je jedan od mojih trenutnih problema, dragi moji (nepostojeći/malobrojni) čitatelji. Idemo po redu. Što to znači "sviđa", uopće? Pa, nisam zaljubljen, nego mi se ta osoba jednostavno sviđa na taj, intiman način, ali nije to toliko intenzivno kao kod zaljubljenosti, ni približno. Jednostavno, vjerujem da svi znate o čemu govorim.
Pogrešna osoba? Ma mislim, nije ona ništa pogrešna, daleko od toga, ali nije ni ona za mene. Iz većeg broja razloga!
1) ti osjećaji nisu obostrani, poprilično sam uvjeren.
2) čak i kad bi bili, nisam baš raspoložen za ozbiljnu vezu
3) a i da jesam, o čemu bi, u njenom slučaju, i mogao razmišljati (okej, vjerojatno bi htio to), ona to ne bi htjela.
4) ne bi uopće funkcioniralo (potrajalo) među nama
5) previše se razlikujemo u puno stvari, od kojih su neke jako bitne, pogotovo u takvom odnosu
6) ona je.. puno više od moje razine. mislim na izgled. ono, da vam zastane dah. kvragu.
To bi bili neki glavni razlozi..
Ovo zadnje pogotovo. i prvo. uglavnom, poanta je u tome da sam ja svjestan svega toga, ali ne mogu se prisilit da ne razmišljam o tome i da ne osjećam to što osjećam, jednostavno ne mogu. A to me pomalo i brine.
Ajmo sad na neke dobre stvari.
1) jedna je od rijetkih osoba s kojima mogu uistinu razgovarati. Bez prestanka, satima, o svemu i svačemu, bez da mi dosadi, i bez da moram razmišljat o temama i osjećat neugodu i šutit stalno kad smo sami. A to mi se zna događat s ljudima. No, postoje te neke osobe koje meni pašu i s kojima mogu pričat o svemu i svačemu vrlo otvoreno i biti poprilično otvoren. S njom sam to mogao od prvog dana kad smo se upoznali, zapravo.. zbog toga mi se i svidjela.
2) razne druge osobine koje su me tako iznenadile i zadivile.. Ma ne želim sad nabrajat sve, to ću po putu.
3) izgled? i nije mi to najvažnije jer sam već naveo nešto! Uglavnom, ono, mislim, ne znam kako da to uopće opišem, stvarno mi je vrlo vrlo privlačna i to je još jedna od stvari kod kojih si ne mogu pomoći. Ali i objektivno izgleda fenomenalno. Stvarno je jako lijepa. Prekrasna. I zgodna je. Ovako bi to formulirao: Jako jako lijepa (dakle, u mojoj definiciji to se odnosi na lice) i poprilično zgodna. Zapravo, jako zgodna, ako izuzmemo iz suda modele s reklama s donje rublje i neke glumice (al samo neke). Mislim, necu sad u detalje previse oko toga, ali.. da. Iskreno rečeno, ne znam jesam li ikad prije zapravo upoznao neku osobu koja mi je izgledala bolje od nje. Al objektivno gledano. Možda je stvar mog ukusa, ali, ono..wow. huh. okej, skuzili ste. :D
I sto je najbolje od svega, nije toliko opsjednuta svojim izgledom niti mi se čini nešto umišljena oko toga niti ništa, skroz je normalna. I nekako je.. ne znam, pristupačna. I voli se zabavljat, i nije da se drži nekog svog elitnog društva il nešto tako, izlazili smo vani, kao ekipa, dosta puta i tako.. Društvena je dosta.
Okej, sad sam ja svašta napisao, a svodi se na opisivanje nje. Hm. a još ima tu nekih stvari koje su bitne pod ono zašto je "pogrešna osoba", al ne želim sad previše u neke detalje ipak.. Ono šta zapravo želim reći da mi se sviđa, i ne želim izgubit taj prijateljski odnos koji imamo, a da se dogodi npr. da budemo skupa na jednu večer il tako nešto, možda bi izgubili taj odnos. A ja bi opet to učinio jer sam glupa budala koja ne može normalno razmišljat. I da želi bit sa mnom u vezi, opet bi i ja htio, iz istih ili sličnih razloga. Želim se malo kontrolirat, al ne ide mi baš. Ne znam, samo ne želim izgubit prijateljicu, a s druge strane.. Ma ne, ne mogu i ne smijem ni razmišjlati o tome, a uostalom, ja se njoj ionako ne sviđam.
A onda je tu i moja, sada bivša, koja očito nije imala problema s liječenjem rana iz dvogodišnje veze.. eh, da.. a dobro, mislim, drago mi je zbog nje, iako mi je, iskreno, malo krivo zbog toga šta se događa. Valjda me malo ljubomora hvata još uvijek. Ma, njen život, njene odluke, na meni je da krenem dalje, i želim krenuti dalje. I hoću krenuti dalje. Krećem dalje.
Već sam krenuo dalje, kao što je vidljivo iz gore navedenog..
Okej, ne mogu ja ovako sam stalno.. nisam ja osoba za samovanje, meni treba netko u životu.. ali ne i obaveza. Paradoks, pomalo, a što ćete.. Proć će me valjda ovo, mislim, ona.. ne, nije njoj stalo do mene, da je, znao bi.. Opet taj problem kad te gleda kao prijatelja.
Ah, eto, šta ćete, život je takav, čupav i dlakav!
Post je objavljen 25.04.2009. u 00:32 sati.