Ti, što baštiniš duše pravednika,
poznaš krivnje, te zablude isprazne
nadom što hraniš sve oči bojazne
uzmičeš li pred rukom prestupnika?
Beskrajna je mojih misli isprika
dok duša ova za nepoznatim čezne
voljko puštaš da mi srce ogrezne
odveć se uzdaš u naum drznika.
Dugi su dani povrh lovorika
i srce ludo ne ubra ljiljane,
već mu bijaše draži mrs ljutika
Znam da slava neba u oči stane
kao proljeće u uzdah pjesnika
i nakraj noći, novo jutro svane.
.......................................................................
svima koji često svraćaju pročitati nešto novo
od sveg srca se ispričavam al eto tako je vrijeme,
pišem mnogo manje no inače...
..................................osmijeh vam ostavljam....
Post je objavljen 13.04.2009. u 16:28 sati.