Postoji samo jedan početak.
A to nije bila prošla jesen, i neće biti sljedeća.
Uostalom, ja već odavno postojim.
Ne mogu mrziti bez straha i kajanja.
Jer ne znam mrziti bez ljubavi.
Ne mogu nesebično voljeti.
Jer ne znam voljeti bez mržnje.
Volim dok je lako.
Ne volim posljedice ljubavi.
Ljubav neće razoriti moje srce budem li ga čuvala.
Samo će ga polako nagristi vrijeme.
Ne želim pripadati sebi.
Želim imati.
Ali čim ovo proljeće postane moje, neću više voljeti svoju čežnju.
Jesam li kroz svoje ispušne ventile ispustila sebe?
Kako se možeš izgubiti ako i ne znaš koji je tvoj put?
Tako svačija. Samo da ne budem svoja.
Nema težnje ka boljem koja u svojoj suštini nije iskvarena.
Bolja od tebe.
Bolja od sebe.
Zašto dobro nije dovoljno?
Kad je naš smijeh iskren?
Ne želim da lagana rješenja budu točna.
Reći ćeš: ''Znam.'' K vragu, to si mogu reći i sama.
Jesam li ikada bila dijete?
Nemam ideale.
Post je objavljen 10.04.2009. u 22:22 sati.