Marketing
"...ovaj pokušaj da kažem neizrecivo..."
Pošto sam prethodni post posvetila bandu kojeg jako volim, odlučila sam ovaj post posvetiti nekome kog volim najviše... najslađem stvorenju...
Poke, ovaj post je za tebe =)
Prvo san došla do pola posta i onda sve izbrisala i odlučila da ću pisati tebi osobno (podsvjesno se nadam da ćeš ovo ipak pročitati, ali volila bi da ipak ne, ma... neman pojma...). znan da si se sprda kad si reka da triban napisati post o tebi, i evo... be careful what you wish for...
Šta da napišem najlipšim močvarnim očima, a da ih bude dostojno...?
Preksutra nam je 16. Mjesečnica, a ja san još jednako zaljubljena u tebe, a ni sama nisan svjesna koliko puno te volin. Ne mogu virovati da je već prošlo toliko vrimena otkad smo išli na prvu kavu... wao...
Ne znam znaš li koliko se sritno osjećan s tobon, koliko san u biti zahvalna šta san našla ljubav... meni si ti jednostavno savršen, izvana i iznutra... obožavan te... moja mala beštijica =) tvoje močvarne oke, jepa kosa, tvoj blesavi kelj, ditinjasto ponašanje... a o tome koliko si dobar prema meni ne želim niti pričati... hvala ti šta baš mene voliš... i hvala ti šta me trpiš, cilu ovako ludu/živčenu/kmečavu/puj-puj...često (prečesto se pitan jesan li te zaslužila, zavriđujem li tvoju ljubav)... ti si moj mali dio svemira, ono šta mi je bilo potrebno... (evo, opet kmečin, fuckin' pms). Jednostavno me emocije preplave kad razmišljan o svemu šta smo prošli skupa, a bilo je stvarno svačega... puno lipih stvari, ali bilo je nažalost i ružnih... i onda kad sam ti odlučila sve reći jer nisi zaslužija laž, onda kad san mislila da će se ova bajka završiti i da je sve gotovo (zbog moje krivnje, onoga šta sebi radin), onda kad san mislila da ćeš me prezirati, ti si me zagrlija i poljubija, i reka da ćemo sve skupa riješiti, to mi je značilo više od svega... saznanje da ću te još uvik moći grliti i ljubiti, i da ti to šta san rekla nije bitno...
unatoč svemu šta smo prošli, još uvik smo tu... dvoje male dice koja nisu svjesna koliko sriće imaju...(fak, opet plačen) ovo šta mi sad imamo neko možda neće imati u cili život... ako ove osjećaje nikad više ne osjetin, znat ću da je sve vridilo... nadam se da ću još dugo vrimena moći držati tvoju ruku u svojoj, i gledati te najlipše okice... dok god me budeš tija, tu san za tebe...
znam da će sad (za koji misec) upisi na fax, i ima da učinim sve za šta san sposobna da se upišemo u isti grad. P amakar to značilo učiti, učiti i učiti. Ali MORAN se potruditi! Kako se lito približava sve me više strah da će nama doći kraj, da nećemo upasti u isti grad, da će nas ta prokelta škola razdvojiti... ako smo priživili proteklo lito, onda moramo sve... i onda smo mislili da je gotovo, ali smo obećali da ćemo učiniti sve šta možemo. I jesmo... i sad smo tu, sritni i skupa. Mislim da ne bi mogla podniti razdvojenost od tebe, da ne vidim tvoje lice tjednima... ne želim niti razmišljati o tome, samo će me uvatiti napadaj panike... bolje da post priveden kraju iako bi o tebi mogla napisati roman, jer ti iman toliko toga reći, tj ponoviti sve ono šta ti već ionako znaš...
Poke, samo ti još jednom želin reći da te jaaaaako mnogo puno volin.
I hvala ti šta si tu za mene i šta me voliš.
(ness koji naša mare napravi posebno za nas)
(naš 1. zajednički izlazak [uvik mi se rugaš da mi je čaša veća od glave, ccc])
Post je objavljen 06.04.2009. u 22:54 sati.