Što ako je zaista tako?
Dok ležim u krevetu, kroz prozor gledam na ulicu. Kroz asfalt probija žilavo zelenilo. Ne vidim dobro, sigurno je korov. Kakvu on to ima snagu, kakvo znanje?
Gledam ga dok prilazi bliže. Niz cestu, pa uza zid. Ne baš, ne još. Ali bi mogao. I nitko ne bi doznao. Nitko ne bi primijetio.
Plaši me široko polje. Klaustrofobična sam od vlastite glave. Tako bih rado sklopila oči. Bar na tren.
Post je objavljen 04.04.2009. u 21:26 sati.