u plićaku se brćkamo,
kada pokušavam sprati mulj sa sebe,
a obično mi teško ide zbog naočala,
unatoč svim temeljima o glatkoj koži.
glasno je među metalima,
a ja sam na limunadi danima.
viču kada ne slušam.
slušam kada ne viču,
ne uvijek.
trudim se grijati te,
po noći ti deka pada,
dižem ju i obično se
stišćem još više uz ljubav,
ona je tu,
prožima.
ona bez puno misli prožima.
Post je objavljen 30.03.2009. u 23:10 sati.