večeras slavim sebe
kao i svoje slabosti
grijem se u dekama
i uz tebe
skačem hrabro
slabo padam
gmižem po fazama
kao životinja
dam ti da me nalupaš
nakaze kažnjavaš
redovito puštaš krv iz mene
pomno ih gledam zafarbane
crvene od mene
dajem si snagu
da kročim livadama
posadim tamo negdje
svoja stopala
na iskopano dno
ne gazeći sebe
secirajući ih neprimjetno
s onim što imam samo ja
Post je objavljen 10.03.2009. u 20:31 sati.