Marketing
napola pročitana knjiga.
~ znate weć.. samo je pokrenite..
pronašla sam danas tekst izwađen iz dawno obrisanog bloga. blog dobrog prijatelja i welikog uzora u pisanju, pa i u mnogocemu drugom. radi se o posljednjem postu s tog bloga. rečenice koje nikad neću zaborawiti i koje za mene imaju posebno značenje jer.. pa, recimo da izražawaju ono što ja pokušawam izreči weć duže wrijeme.. do sad mi to nije pošlo za rukom, ali možda jednog dana i ja postanem pisac, dostojan tog imena.. tko zna. možda, jednom, kad ja napokon neću biti potrebna blogu, a ni on meni, netko bude pisao post o mom tekstu. a možda i ne.
u zadnje wrijeme počela sam primjećiwati da se dosta oslanjam na sjećanja.. zamaram se učinjenim (čitaj propuštenim), prowodim sate i sate razmišljajući o takoreči, ničemu i razbijam glawu događajima na koje wiše ionako nemogu utjecati. a čemu swe to? neznam. jednostawno imam glupu nawiku ne žiwjeti sada i prepuštati uprawljanje wlasitim žiwotom nekom sitnom djelu mene koi se još uwijek čwrsto drži za danas.
tek kad nešto izgubiš, shwatiš koliko ti je to značilo..
da, ponowo mi je trebalo wremena da to shwatim. i sad je narawno, po stopedesetdewettisućaiosamstoti put prekasno. i sad bi ja natrag. e pa nemože. weć je stwarno bilo wrijeme da to i shwatim. nema natrag. one way ticket. zaborawi.
izgleda da je owaj post otišao u neželjenom smjeru, ali neću ništa brisati, nego ću jednostawno owdje stati.
knjiga ne zawršawa owdje. ima još mnogo toga što treba biti spomenuto. zato sada nastawljam čitati. nadam se, ne prebrzo.
kišni pozdraw. :)
Post je objavljen 16.02.2009. u 17:04 sati.