...tišinu.
Ne želim više slušati konstantne kritike drugih ljudi...
Ne želim pričati...
Ne želim komunicirati...
Ne želim slušati buku kompjutera, televizije, zvonjave telefona...
Želim čuti svoje misli.
Želim čuti sebe.
Želim se povezati s Tobom.
...izoliranost.
Zar me ne mogu svi pustiti na miru?
Mislim ništa loše ne mislim s time...samo želim jedan dan potpune izoliranosti da upoznam samoga sebe.
Eto to je ono što ja želim...al' to sumnjam da će se ostvariti, sumnjam da ću ja to uspijeti postići...jer ipak tražim previše.
I onda...idem spavat iako i dalje čujem vrlo tihi, al' čujni televizor. Probudim se isto pod bukom televizije ili pak pod bukom nečega što moja sestra trenutno izvodi tada. Onda se probudim...upalim kompjuter i stavim nešto da svira. Zatim moja sestra stavi svoj d'n'b...idem u školu. Vratim se iz škole, cijela obitelj pred televizijom...i odmah mi padne mrak na oči./ Pojedem ostatak ručka, popričam malo s obitelji i otiđem u sobicu opet na kompjuter. Idem spavati.
/Danas nisam pojeo ostatak ručka, nisam popričao s obitelji, al' sam u svojoj sobici i pišem ovaj post. Čak sam propustio Dextera jer ga ne želim gledati...ne sa svojom obitelji (I'm not good, I know). I sada si mislim čekati da svi odu spavati i onda uživati u toj tišini....well we'll see about that.
Ponovo slušam ovu pjesmu...