Marketing
Detalji II
Kad šetate/trčite/prolazite Parizom, ne možete ne vidjeti njegove zgrade i fasade. Ogroman se novac ulaže u to, mostovi se čiste (da ne kažem ribaju), skida se plijesan. Na zgradama se ne vidi ni sušilo za robu, ni satelitske antene, a sve rolete su iste (i boja i dezen i funkcija), tako da u toj silnoj jednostavnosti nalaziš ljepotu. Ja bih rekla da su svi arhitekti prepisivali jedan od drugoga, baš mi tako djeluje.
Pa recimo, dio željezničke stanice Gare de Lyon izgleda ovako:
a ovo je preko puta:
citroenova zgrada na champs elysee izgleda ovako:
spomenici na zgradama su posebna priča:
kao i mostovi:
ali najfascinantnije je što usred grada možete naći na malu oazu:
Svi kažu da je Pariz najljepši u proljeće i jesen, i polako shvaćam šta su htjeli reći. Jer, i ovako hladan, neraspupao, siv i usred zime, kad nema još turista (u onolikom broju koliko kažu da ih ima), izgleda lijepo.
Makedo me je bila pitala da li su Francuzi stvarno tako neljubazni i ne žele pričati engleski jezik.
Ima ih, da. Starija ekipa, po lokalnim dućanima nije baš ljubazna, ali ništa manje ljubazna od hrvatskih trgovaca. Oni ne žele pričati engleski, ali ako vidiš da se trudiš, popričat će.
Konobari su strašno ljubazni, kažu preko cijele godine. I stvarno nisam naišla ni na jednog, ali niti jednog neljubaznog.
Mladi ga jednostavno - ne znaju pričati. Čula sam da je sustav školstva, bolje rečeno, učenja engleskog, katastrofalan, a to se i osjeti na cijeloj naciji. Onaj tko zna pričati, priča odlično i sa krasnim naglaskom, pa je očito da su ga učili u zemlji matici.
Svatko će ti pomoći ako nešto pitaš, ali Francuzi su generalno hladni. Pružaju informacije koje striktno tražiš i ne pitaju te ništa više. Kristina mi je rekla da je teško upasti u njihov krug druženja, ali potpuno je isto u Puli, tako da sam na to navikla. A kad te prime, prime te bratski.
Ali čavrljati s nekim na cesti o vremenu i slično - to ne.
Eto, ja sam upoznala jednu susjedu, Fatmu, mladu curu, nešto sam joj trebala, da ne duljim priču. Zahvalila se i to je to, iako sam joj rekla da može svratiti na kavu kad želi. Mislim da je mislila da je to samo formalno. Ionako priča engleski k'o ja francuski, pa bi nam trebao kakav podeblji rječnik.
A upoznala sam, dapače, čavrljala sa susjedom iznad, žena u godinama. Ona je pričala francuski, trudila se, ali zbilja trudila pričati engleski, no... Kad je shvatila da ja ne pričam francuski, ali ga donekle razumijem, počela je pričati polako, pa malo rukama i nogama, i tako. Živi na katu iznad mene i pitala je da li mi smetaju zvuci (radio, tv, hodanje).Ja sam rekla "Non". Onda je još nešto pričala, u čemu sam skužila da je u stanu u kojem sam sad, prije mene živio neki momak koji je radio tulume svako veče i noć (od 21:00 do 6:00). Na kraju su ga izbacili van (peticijom), a stan se poslije njega morao renovirati.
Šta da kažem, osim, nepoznati veseljače - hvala ti. 
Post je objavljen 03.02.2009. u 17:10 sati.