E sad je bilo dosta. Pedeset komentara. Pa nisam ja našla prste u citycentar one rasprodaji. Idemo mi dalje kak ni Ivo nemre ma da si sto čukoslava obesi na sve stvari kaj ima po sebi. Dakle, nastavljamo sa Slovencima, ali u zagonetačkom tonu. Evo u čemu je problem. Kaj me muči! Danima, mjesecima, godinama. Elem, tam di sam ja živila prije neg sam se udala, baš blizu mog haustora bila Ljubljanska banka. I kaj, imala ja tu neku ušteđevinu, ono, klinka, svidjela joj se bubamara koju su dijelili na poklon kikaču koji nekaj donese. I tak sam ja skupila lovu od cele femili i u nkuba. Mesto imena i prezimena trebal si samo dat zaporku. Ono izmislit neko ime. Faking šifru. I uzet bubamaru. Sve sam to ja napravila al da me priključiš sad na ginkgo infuziju nemrem se setit kakvo sam ime tam dala. Kak glasi zaporka?! Čak se u josipinoj magli sećam i približne cifre, ter sam čak i izračunala moguće kamate u svih ovih pustih godina, al zaporka jebote ne ide iz glave il je već odavno daleko od nje šmugnula.
Stoga, drage moje komentatorice i dragi komentatori, ajdede vi malo dumajte i napikavajte možda mi proradi asocijativni niz. I ne smetnite s visprenog uma kako je riječ povezana s jednim mićim dvoranskim sportom.
Matere mi ako neću vodit mogutju pobjednicu ili mogutjeg pobjednika na janjetinu!
Post je objavljen 31.01.2009. u 19:14 sati.