E Voćko čini se meni da si najeeee...žila... grlo steže, malo kao da mi se vrUti, a vJuuuće... i krenem, toplomjer pod ruku, lezi na krevet i čekaj rezultat...
I nikak mali seronja da se oglasi... kad ko za vraga... mobitel... ma tko je sad? šta mi nedaju mira?
A kad ono, poznati broj. Glavom i bradom - šef...
Ma neću se javiti, samo zvoni... pa nisam ja kao Netko da mu se uvijek javim... :) BmB... ali ne prestaje... odzvonio jednom, odzvonio drugi put, ma uporan je on...
Četvrti put zove, nakon par minuta. Ma ajd da vidim gdje gori...
Voćka: Molim?
Kerr: Dobar dan Voćko (inače on ne pozdravlja, šta mu bi?)
Voćka: Dobar dan...
Kerr: E, ajd mi odi u financijsko i pogledaj...
(E bajo, ajd ti malo oladi... pa jel ne vidiš koliko je sati????)
Voćka: Pa kak da ti pogledam kad ne radim?
Kerr: Kak ne radiš?
Voćka: Pa prošlo je 3!!!
Kerr: Ajd nemoj zajebavat, de mi J!
Voćka: Ma kojeg J??? Ne živim s J, jebate!!
Kerr: Pa znam da ne živiš s njim, daj mi ga na telefon.
(tri upitnika iznad moje glave)
Voćka: Pa zovi ga na njegov mobitel, ovo je moj privatni!
Ne, taj broj je od firme - opet će on
A sunce ti blesavo, mislim si ja... i izdiktiram mu moj broj i kažem da je davno prošlo tri, da je J tko zna gdje i da nazove sutra ujutro kad budemo radili
Veza se prekinula i taman što sam počela slagati njegove riječi u glavi... zvoni opet... i samo mi govori: Voćko ti buncaš, pa ti stvarno buncaš... buncaš...
I bogami sam buncala, niti je zvao, niti je trebao išta... samo sam zaspala s toplomjerom koji je pištao... a jedan od ukućana me budio s riječima... buncaš, buncaš...
Post je objavljen 22.01.2009. u 18:50 sati.