Pregled posta

NIJE TEŠKO REĆI VOLIM TE

Piše: Radovan Nastić - Bensedin



Tada su postojala sva godišnja doba. I jesen, i zima i proleće i leto. Moram da ih ponabrajam, da se podsetim. Tada sam provodio sjajna leta kod ujne i ujaka. Tamo imam dva brata. Grom i Torente. Grom je sada u srednjim dvadesetim, a nadimak ima zbog udarca – kada nekoga pogodi pesnicom, a pogadja uvek , taj pada kao od udara groma. Torente ima nadimak po sjajnom detektivu iz istoimenog filma. Ali tako ga samo ja zovem, lokalni nadimak mu je Piksi. Po legendi ciganskog fudbalskog kluba. Posle sam ga preimenovao u ''Torente'', po liku iz filma. Bio je dobar fudbaler – to nam je porodično.
Torente i ja smo generacija. Kada smo bili klinci, negde oko 4-og osnovne, cepali smo fudbalicu po poljanama vascele dane. Ekipe su bile podeljene po ulicama, tako da je bilo i dosta brazilaca – Cigana – tako ih zovemo kada se igra fudbal.... Sećam se jedinog belca u ekipi brazilaca koji je imao oko vrata lančić sa žiletom. Od njega mi je bila frka, zapravo plašio me je žilet. Mrzeo sam oštre predmete. I bio je jači fizički od nas, verovatno je sada dobar paor – ako nije ili negde preko, ili u zatvoru. Torenteovi najbolji ortaci bili su Cele – veliki jebač, Bata – prirodni sedativ, i još par likova kojima je uvek falilo malo da budu baš baš prijatelji.
I pored fudbala, najbolje smo se provodili kada je seoska slava. Svake večeri bi dugo ostajali napolju, da parimo oči na natopljene parfemom brucoškinje fakulteta koje su se sredjivale kao ove sada za Velikoga brata... Dalje..

pročitaj ceo tekst -->

Post je objavljen 19.01.2009. u 07:53 sati.