Žurio kralj sa svojim ministrima prema središnjoj banci po novi kredit. Buka je na ulici bila nesnosna: automobili, tramvaji, sirene hitne pomoći i policije, vatrogasci...
Odjednom kralj stane i poče pažljivo slušati. Stadoše i svi ministri jer su pomislili da se dogodilo nešto važno:
– Što je, kralju, zašto smo stali?
– Pssssst, slušam kako negdje pjeva slavuj!
Ministri prevrnuše očima, posprdno se nasmijaše i potajice jedan drugome pokazaše da je njihov jadni kralj posenilio. Kakav slavuj usred grada? U toj gradskoj buci jedva čuješ sam sebe, kako bi onda mogao čuti slavuja?
– Hajde, kralju, znaš da žurimo. Idemo, čekaju nas u banci! – I ministri pojuriše dalje.
Kralj mirno izvadi iz džepa srebrnjak pa ga pusti ga da padne i zvekne o asfalt. Svi se ministri istoga časa zaustaviše i okrenuše.
– Vidite, gospodo – reče kralj ministrima – zvuk srebrnjaka jednako je tih kao i slavuj. A vi ste ga čuli! To je samo dokaz da unatoč buci svatko čuje ono što mu je najvažnije.
Post je objavljen 18.01.2009. u 10:43 sati.