Pregled posta

Bivši. S razlogom.

Ivan. 26 godina (imao tada, ove će godine 28). Dela nekaj s računalima.

Odveo me na kavu u Gradsku kavanu. Odmah sam izrazila svoju averziju prema mjestima tog tipa, kao i prema svemu prefensi i snobovskom, no nije se dao smesti, te mi je samo rekao – „Danas te vodim u Gradsku kavanu, a svaki idući put ti biraš.“. Ma trebala sam odmah pobjeć. Al neee, ja moram biti glupa i davati ljudima novu priliku.

Nije mi bil nekaj osobito zgodan, točnije, nije mi uopće bio zgodan, al ionak nikad nisam bila od one vrste koja bi ljude procjenjivala prema izgledu. Bitno je da je komunikacija na razini. On blebetav, blebetava ja, a firma plaćala. Etično do bola.

Tri tjedna natezanja, pa rekoh, ajde. Ionak su se svi zvezali dok sam ja glumila pčelicu. Trebalo mu je otprilike 2 dana da mi kaže da me voli, što mi je prilično diglo tlak obzirom da te stvari shvaćam dosta ozbiljno. Pa sam mu rekla da ja njega ne, i da ću mu reći to kad ću ga stvarno voljeti. Ako (taj dio je ostao u mojoj glavi).

Čak sam imala fazu kad sam mislila da ga volim, pa sam mu to i rekla. Čuo je to otprilike triput od mene, dok mi nije došlo iz dupeta u glavu da nije tak (nemre te bolit kurac za nekog kog voliš, prostite na izrazu).

Volio je planirati sve i svašta, a redovito je otkazivao sve moguće dogovore. Nije mi teško padalo to kaj se mi nebumo vidli jer mi ionak nije bilo pretjerano napeto biti s njim na solo, al me užasno vrijeđala činjenica da se moje vrijeme smatralo bezvrijednim, te da sam popušila nekoliko vikenda koje sam mogla provesti u dobrom društvu, a ostala sam doma posrana.
Bio je iznimno kreativan, što se očitovalo u njegovim pričicama pri otkazivanju dogovora. Nažalost, kreativnost je imala i nedostataka, jer dok se mučio oko detalja u jednom izgovoru, nije uspio smisliti cijelu novu priču za novi izgovor. Pa sam na dan dogovora imala nekoliko opcija:
a) mora ostati dulje na poslu jer se nekaj zakompliciralo i nitko osim njega nije dovoljno sposoban riješiti taj problem (ma naravno. i dok je bio na godišnjem, samo su njega zvali da uskoči)
b) na slobodan dan netko ga je na putu do dućana srušio na tlo i opljačkao ga, pa je cijeli dan proveo na policiji (okej, to je bilo samo jednom)
c) mama mu je slomila nogu, ili joj se samo stanje pogoršalo (fascinantno, žena je bila praktički na samrti, a odjednom me zvala na ručak- nije mi jasno, kak je stigla izletit iz bolnice tak brzo)
d) dobio je temperaturu i nije mogao ustati iz kreveta (i dan poslije super???)

Osim pljačke, sve se ponavljalo. Možda nemam fotografsko pamćenje, al nisam baš ni zlatna ribica...

Puno je zarađivao, i svaki se put trudio dati mi do znanja da je tako, samo iščekujući pitanje „kolko je to bezobrazno puno kolko zarađuješ?“, no ja nisam bila dobra cura pa ga nisam to pitala. Valjda je navikao da to pali kod cura. Na kraju sam ipak saznala da zarađuje 20000 kn mjesečno. I žešće mi je pucao kurac zbog toga (opet se stidim svog poganog jezika, tj. prstiju što tipkaju to).

Uvijek su mu se divili u društvu. Zapravo, divio se samo on sam sebi, ali i to se očito brojalo. Najpametniji, najinformiraniji, naj, naj, naj. Kao NAJ davao si je za pravo govoriti za moju best frendicu da mu ide na kurac, a za dobrog frenda da je seronja. Sve bi još pregrmila, al to nisam mogla oprostiti. Fala bogu, pa se savršenstvo imalo potrebu dokazati kao donžuan, pa sam ga spucala bez pretjerane muke.

Gospodin je bio sav jadan, te smo prekinuli sve kontakte. Meni nije trebalo dugo da uskočim u novu vezu, pogotovo kaj je ljubav mog života već neko vrijeme čekala u pripravnosti.
Osim jedne pijane poruke mjesec dana nakon prekida („sjedim doma sam, mislim na tebe i na to kako mi fališ“), gospodin Bivši nije se javljao.

Nakon par mjeseci bili smo frendovi na fejsbuku (ja sam mu poslala rikvest, čemu biti u ratu?), i to, nekim čudom, baš nekak kak je on našao novu curu. Pa su prekinuli, pa sam ja odjednom nestala s popisa njegovih frendova, pa mi je bilo rečeno da mi kao bivši nemremo bit frendovi, i da je gotovo s bilo kakvom komunikacijom (koje ionak nije bilo previše, al dobro).

A jutros, u 4 sata ujutro, ta se ista osoba meni nađe javljati s nekom novom patetičnom spikom: „kak se ja tebe uvijek prisjetim pred zoru?“.
Ne bih znala, ne čitam misli. A i nije me briga.
Osim toga, nije li sam odredio prekid komunikacije? Ili to funkcionira kao: „ne pričamo...osim kad ja želim nešto reći“?

Malo sutra, honey.

Nisam sklona razmišljanju o bivšima (barem ne svojim), ali sam zlopamtilo, a buđenje u 4 ujutro definitivno je razlog za pižđenje. Pogotovo kad si bolestan i patiš od kroničnog umora.

Ljubi vas u čelo vaša fizičarka!



Post je objavljen 11.01.2009. u 22:20 sati.