Doša mi mali Toni sinoć jer je tio pronać nešto u ostavi.
On točno zna di je to ostavi, ali mrak je i on tamo ne smi sam.
Doša me zvat da iden s njim.
Nema problema. Samo reci.
On ne voli bit ko da je seka pa da mi se drži za ruku, al isto tako zna da ne može sam pa misli samo na ono po što je poša.
Nije ga briga što izgleda ko da je seka.
Uđemo u mračnu ostavu.
Malo doli, malo livo, malo desno i eto ga.
Sritan i zadovoljan sageo se i pronaša šta mu je tribalo.
...........................
Tako su i kraljevi tražili malog Isusa.
Nisu vidili puta. Nisu se zvijezdi repatici mogli uhvatiti za 'rep':-)
ali vodila ih je. Pouzdanjem su se zapeli za nju.
I došli su.
Pronašli malog Isusa kojeg su tražili.
.........................
MALI ISUSE,
radosti onih koji te traže,
daj da te nađu.
A što da ti poklonim mali Isuse?
Ja sam ono... Gašpar... ali ko što znaš nisam ti ja kralj.
Nisam niti pastir.
Što želiš od mene Isuse?
znam...
MALO VREMENA.Dobro, to ću ti pokloniti.
Jer što je danas tako dragocijeno kao vrijeme.
Vrijeme je prostor u kojem se mi susrećemo.
U molitvi.
To ti želiš.
I tako neka bude.
Amen.
Post je objavljen 06.01.2009. u 18:00 sati.