Ako postoji i jedna riječ koju ne volim upotrebljavati (normalna) onda je to inventura. Šečući Zagrebom, vidio sam kako neki dućani radije pišu «popis robe». Valjda im je to neka samopomoć ili bodrenje samih sebe. Meni je iskreno govoreći sasvim svejedno jer znam kaj me čeka. I to smo prebacili preko leđa. Naravno, nije moglo bez nekih posebnih trzavica jer je direktor opet imao pokoju primjedbu, a ja budala nisam imao volje ni želje u 18h na večer odbrusiti mu. Ipak je za neke stvari i sam kriv. Uglavnom, kakvo je stanje još ne znamo, ali ćemo saznati uskoro. Kolegica će to usporediti pa ćemo vidjeti.
Radio sam ja i inventuru lica. Bolje je napraviti sve moguće inventure sada kada je početak godine. Zar je moguće da mi se svi prištevi zaljepe na spoju nosnice i lica? Na tom nedostupnom mjestu. I boli opako. Stisnut jako teško. Vele mi da imam velki nos. Kakav je to velki nos kad ne možeš ni prišt istisnuti??? Ma daaaaaaj. Ne vjerujem više u tu priču. Dok stane u čašu, normalan je.
Jučer smo išli na ručak u Fort Apache. Kako sam se napucal rebrica i krumpira. Prestrašno. Prosto da čovjek ne povjeruje. A bilo je fiiiinooooo. Teško riječima opisivo. Uspio sam izdržati i ne otkopčati gumb na hlačama. I nije puknul. Dokaz da nisam pretjerao. Kako bi potrošio dio kalorija pala je šetnja do Samobora. Zima je bilo, ali je friški zrak godio. Pri povratku smo ubrzali ritam. Natjerala nas je hladnoća koja je stisnula još mrvicu. Dok smo šetali po Samoboru i naslikavali jaslice i lampice temperatura je pala sigurno nekih dva stupnja. Rukavice su mi ostale u autu, duge gaće doma. Bilo je veselo na povratku. Sve to me uspavalo i umorilo. Zdravi umor. Spavao sam snom pravednika.
Danas sam si pipu kupil. Konačno! Kupujem je već mjesec i pol. Imam frenda koji mi je obećao pomoći kod kupnje (dobije rabat u tom dućanu) Nije mi se javio dva tjedna na mob. Onda kad se i javi, obeća da ćemo to riješiti za koji dan pa se opet ne javlja. Pa je zaspal, pa je delal predugo, pa je opet zaspal. Reko sam mu nek se goni sa tim svojim rabatom i nek veli jel mi oće pomoć ili neće. Pipa mi treba. Konačno smo to danas riješili. Od kad je postao obrtnik ne javlja se ni frendovima. Strašno je postal neodgovoran. Mislim da će mu trebati jedno određeno preodgajanje. Bože sačuvaj. Idem na posao. A tako mi se neda danas. Ne znam koja me lijenost uhvatila. Uživajte u blagdanima koji traju još neko vrijeme... Do čitanja...
Post je objavljen 05.01.2009. u 12:25 sati.