Kako je teško nekog zavoljeti, a kad nekog zavoliš toliko teško prelaziš preko nekih stvari… ma koliko god tvrdiš da su to sitnice, ma te su sitnice bitne, karika po karika evo ti lanca… Znate ono, probudite se razjebani od ranog jutra, sve vam je u kurcu, i baš vam pri fali ona nježnost, ona sigurnost, ma kakva takva, i ženska sigurnost je dobro došla, pa nisu svi muškarci prema svim ženama olovni vojnici, dogodi se da pred jednom klekne, pa i da tom olovnom mužjaku fali ona sigurnost i ljubav… kad ono sve nekako krivo, namjerno ili ne namjerno, sve je obrnuto od onoga što vam treba, jednostavno raspoloženje vam je toliko loše da se na ništa drugo ne možete ni djelić priviknut… živci pucaju, polako jedan po jedan… kad ono lom… ma da li je to sve krivo, što pukneš ko kokica baš u tom trenutku… a znaš da drugu stranu živci silno smetaju… jednostavno riskiraš ili će sve biti bolje i neće se ponavljat ili će past u vodu… ma ne znam… kako dalje pitanje je sad… Ma najgore je u svemu tome što kad gledam iz nekog trećeg lica, boli me i postupak i jedne i druge strane, jednostavno iz 3. lica vidim 2 vatre koje gore… koja će se ugasit, ne znam… Laku noć…
Post je objavljen 29.12.2008. u 23:55 sati.