Marketing
ko se boji krize još?
Ja ne.
Mene plesnilo na optimizam.
Kriza je, kažu.
Ma neka je, kriza je od kad sam se rodila. Veća ili manja, osobna, obiteljska, državna ili svjetska. Uvik jedna ili više njih u kombinaciji. Navikli, ko magarac na batine.
Kriza je samo jedan naziv za stanje uma. Drugi može biti - šansa.
Šansa da se okrenemo oko sebe i uočimo sve dobro što nas okružuje. Što nam se pruža. Što možemo napraviti, a što nam je do sada, u udobnosti blagostanja, tj. "manje krize", bila tlaka.
Šansa da se okrenemo nečemu važnijem i vridnijem od mogućnosti da kupimo novi auto ili i-pod.
Propale dionice? Bolje one nego ja.
Neka ih. Bolje da ostanemo bez njih nego bez jedne vlasi ili nokta ili trajnog zuba naše dice.
Jedan od nas ili oboje možda ostane bez posla? Bolje bez posla nego bez zdravlja. Ili ljubavi.
Dok je zdravlja nešto ćemo smisliti. Neki način preživljavanja. Dok je srca, biće i kroacije, je li tako bilo?
Razbijeni solarni panel?
Ništa, imamo, srićom, drugi, pa malo manje struje...
Ma, ne želim čuti za krizu. Idem u berbu moja 23 limuna:
Da vidimo što je u mriži... Kad su ti očekivanja skromna, samo jedan ručak, onda je ovo veliki uspjeh. Pa ručaju još tri obitelji. Skromno, doduše. Ali zdravo i ukusno.
Da Božić ne protekne bez cvića, kad svi posustanu, procvate skromna i inače neugledna euforbija.
A ni bez božićnih ukrasa nećemo ostati. Svugdi su oko nas, ne samo u butigi.
I nema krize za prizore koji liče dušu. Nema krize ni recesije za lipotu. Kad je oćeš vidit. Kad te tako uvati, u neke dane. Ka mene.
Nema krize kad ti pogled odluta kroz prozor i kad vidiš da je sve na svom mistu. I more. I nebo. I kamen i bor. Da je sve baš onako kako triba bit.
I evo, u ozračju novostečenog optimizma i otvaranje novih mogućnosti, upravo sam bila kupiti božićni poklon za stavit ispod onog mog, doli prikazanog, umjetnog, ekološkog bora. Maslina.
Maslina ka nova mogućnost, i maslina ka simbol.
Maslina preživi svaku krizu.
Moš je zaboravit kad je dobro, moš joj se vratit kad je nevolja.
Maslina čeka. Ka mater.
Nema ljenčarenja ako se ostane bez posla.
A dok čekamo što će biti, izist ćemo tradicionalniu predbožićnu večeru. Bakalar je u ozbiljnoj krizi, ugrožen i izlovljen, ali o tome nema koristi misliti. Za sada ga još ima. Kad ga ne bude, sušićemo osliće. A oni su još bolji.
Kad se dobro namumamo, kriza će nam biti zadnja briga u životu.
Post je objavljen 22.12.2008. u 10:51 sati.