Svatko od nas je pozvan da dade svoj doprinos trenutku. Nema jamstva da ćemo u svakom iskustvu uživati, ali možemo biti sigurni da će nas svaki naučiti nečemu za što smo spremni, jer "kad je učenik spreman, učitelj dođe".
Nije potrebno mnogo razmišljanja da shvatimo kako su najteži trenuci obično potaknuli naš najveći razvoj. Naša postignuća uvijek prate razdoblja frustracija, čak i povremeni očaj, jer stvarni rezultati nisu na visini naših očekivanja. Ali, s prolaskom vremena shvaćamo da su oni za nas mnogo korisniji od onoga čemu smo se nadali.
Naša je osobna vizija uska i ograničavajuća. Zapravo ne možemo zamisliti što nas čeka. Najviše što možemo jest vjerovati da su naša iskustva upravo ono što nam treba.
Post je objavljen 19.12.2008. u 13:24 sati.