Ove me subote, a vjerojatno i ostatak vikenda zubobolja prisilila na moju sobu. Naime, protekli sam tjedan gotovo provela kod zubarice trčeći poslije na posao, da mi je valjda tijelo i zubi loše reagiralo na takav tempo. sad imam gadnu upalu, pijem antibiotike i odbijam sve žive jer mi nije do druženja. ali, čini mi se da bol malo popušta. i bolje joj je, jer mi je dosta toga.
inače, samo mali osvrt na prethodne postove, nepušenja se još uvijek držim, osim kad izađem vanka. Tad malo pokleknem, ali samo malo.
Sad, prava tema ovog posta je valjda ljubomora. Bože, kakva gadna stvar. moram priznat da sam ja s godinama sve imunija na ljubomoru, ali me užasno začudi kad s vremena na vrijeme naletim na užasno ljubomorne osobe. ne znam zašto, što te to tjera iznutra da toliko zavidiš drugima? uništavaš sebe, uništavaš odnose s drugima...
Mala doza ljubomore u vezi je zdrava, kažu, ali gdje je granica? Sad neću pisat o ljubomori u vezi nego na radnom mjestu. Zašto? Zato što mi se čini da radim s jako ljubomornom osobom, a to me pomalo plaši. Zato što ta žena stvarno nema razloga biti ljubomorna, a opet, jest. I nisam samo ja upitanju, čini mi se da se to odnosi na sve ljude koji je okružuju. Ponekad mi dođe da joj priđem i kažem joj, čuj, ne moraš se brinuti, neću ti ja ništa. Zašto sve svi jednostavno ne možemo slagati? Zašto?
Zbog zubobolje ću i sada skratiti priču zato jer nemam više živaca. Nekom drugom prilikom ovo ću razradit.
ljudi, nemojte bit ljubomorni, samo sebi škodite... ništa nema od toga. stvarno ništa!
Post je objavljen 13.12.2008. u 20:18 sati.