Veli mi šogorica danas da bu popizdila jer maloj mora furt kupovati lektire. Pitam je da kaj kaj, zakaj ne posudi. Di, pita ona, di di? V knjižnici je veli knjig sam za prva dva reda razreda, a školska knjižnica ima dve knjige i nula kuna. Pa zakaj onda ženska daje lektiru koje nema, pitam ja i pokušavam si pročitati kaj je danas u večernjaku napisala omiljena mi Matkovićka, ter gucnuti jutarnju kavicu u pušačkoj zoni. Je pa dala je ženska novu lektiru, ovu kaj je hnos propisal, ovu kaj je kakti moderna i kaj bi trebala deci malo omiliti tu omraženu stvar. I ondak mi je pokazala knjigu za koju je morala iskeširovati stodvajst kuna uz bojni poklič: zemlja znanja je zemlja sranja. Prostača jedna kaj ne?! I otišla je mado. Rekla sam joj da pazi na knjigu i da nije dobro kaj ju je metla v ceker zajedno s paradajzima, jer bu do doma od muke procurel il paradajz ili knjiga. Ne bu dobro.
I ne bu. Evo ga na opet phizdharije iz baltazar-primorčeva laboratorija. Sve se misli, hoda, voda, vozika u bemvejima, sim tam, levo desno, gore dole, dok svi mi roditeljci kipimo kipimo ko kemijski spojevi u onim butjicama.
Matkovićka danas piše o famoznoj raspravi uokolo još famoznijeg Nacionalnog pa još okvirnog kurikuluma koji bi da prvašiće učini nepismenim domaćicama. Dakle, v prvom razredu se ne bu učilo pisati i čitati, al bu se učilo kuhati. Totalno ispolitiziran program. Spremimo ih od prvog za, zna se, kaj. Ondak Matkovićka po tko zna koji put argumentirano podsjeća KAKO SU BESPLATNI UDŽBENICI ONI UDŽBENICI ZA KOJE SE NOVAC IZDVAJA IZ PRORAČUNA, A TAJ ISTI PRORAČUN PUNIMO MI, RODITELJI. Dakle NISU BESPLATNI NISU NISU NISU!!!! Ipak gdo ih utrapi i to po neto cijeni hebe mu se. Utrapljivanje ide po principu: udri jače manijače. Dakle, formira se cijena i do desetak puta viša od realne, jer kaj, država znanja oliti sranja sve kupi i odma plati. Odnosnoma platimo mi, hlebinci. I kaj je još lepše ona plati i distribuciju tak da je to čist fini i isplativ posel nakon kojeg moreš ići na bilo koji od jačih sajmova jahti tržiti do mile volje. To kaj udžbenici vrve od nebuloza u dijapazonu od pravopisnih do sadržajnih nikom ništ. Gdo ih jebe straga kad su raga koju uprežemo i muljamo. Pak su zato ove godine i uvedeni i udžbenici za likovni i tjelesni. Koje li ideje. Predmnijevam kako će iduće godine ingeniozni izdavači i spasitelji naše buduće inteligencije uvesti i udžbenik za mali i udžbenik za veliki odmor. Bogato ilustriran!
I sad taj kukurikulum koji do kraja buni već zbunjene, do kraja onepismenjava još nepismene. Najboljše je da se deca u osnovnjaku sam igraju, a onda bu tateki i mameki zeli revolver kredite da plate instrukcije za upise u srednju školu, a posle ak im nejačad zguslaju taj nivo uz dodatnu pomoć obilatih privatnih instrukcija i jopet plate srednju u malom kako bi mogli upisati fakultete.
Obično kad je magla na cesti palim maglenke, pak i ministru primorcu preporučujem da, a nikad nije kasno, postane maglomorac ter uključi maglenke i razbistri maglu koja prekriva sumnjivu rabotu protivu koje se nema volje ukinuti je brzopotezno. Jer gdo se igra s decom navek popišan dočeka pijetlove koji KUKURIKUlum vjutro.
Post je objavljen 04.12.2008. u 20:36 sati.