Već sinoć sam znala da će mi današnji dan bit u k..cu, a još ponedjeljak. Usred noći me probudila užasna grlobolja i glavobolja, vrućina i znojenje, a još sam sanjala neki zbrda-zdola san. Ne, samo da me sad ne uhvati gripa, ne u ovo vrijeme! I još jedan od onih dana na poslu kad mi se činilo da ništa ne vrijedim, da nisam zanimljiva i da ne radim kako treba, kao u one dane kada sam dobre volje ili kada se sve nekako poklopi da bude dobro, kad se to vidi već ujutro, a ne kad se i ja i pola firme digne na lijevu nogu. I kad nas sve skupa uhvati prehlada. A još prekrasno vrijeme kao pečat našem diiiivnom raspoloženju. I ajde ti radi u takvim uvjetima! Kada se od tebe ne očekuje ništa manje od onih dana kada nisi u k..cu (da ne psujem, ionako me mnogi opominju zbog toga, još će me zvati kočijaš).
I još mi jedna kolegica nabaci kako nemam iskustva, doduše, ne u zloj namjeri i ničim izazvana nego kroz razgovor o poslu. Ok, znam da sam najmlađa tamo, znam da nisam pokupila svu pamet svijeta, ali ide mi na živce kada mi to treba napominjati. Ne treba, dobro znam da je tako, nemam iskustva, ali to ne znači da nemam obrazovanja, volje, živaca i ambicija, a nitko nije kriv što se rodio malo prije ili kasnije. Uhhhhhhhh! Ali ne nervira me to toliko samo u poslu, nervira me i u životu, pogotovo kad ti netko tko je stariji nabaci 'kako još trebaš narast i sazrijet', a to kaže onda kada više ne zna što bi rekao i kad ga potpuno 'dovedeš do zida', pa se izvači svojim iskusnim godinama. A jadni ne znaju da emocionalna zrelost zapravo i nema velike veze s godinama.
Kad već govorim o izvlačenju, naljutilo me (ah, danas me sve nešto ljuti), kada mi je kolegica pričala kako firma u kojoj radi njezina sestra odlično posluje i ove je godine pokazala bolje rezultate nego prošle i već su za iduću napravili najbolje projekte dosada što će im donijeti i više zarade, a direktor je svejedno smanjio plaće jer je kao kriza. Da, lako se opravdati krizom koja je sada top tema i koja mi već ide na živce jer je samo napuhana priča i dati ljudima manje plaće. Nama koji živimo samo od plaće u državnoj ili privatnoj firmi kriza je stalno jer cijene užasno rastu svake godine, a troškovi su sve veći, pa zašto bi sad ove godine bila posebna kriza?!
Jedina dobra stvar u posljednjih par dana je što sam našla super vjenčanicu (prema kojoj ću, naravno, šiti svoju jer je ova preeeeeeeeskupa, a ne isplati mi se toliko investirati u haljinu koju će ostatak godina braka jesti moljci u ormaru), što sam se pomirila s činjenicom da ću imati klasičnu svadbu koju inače nikako ne volim, a nemam volje ni inspiracije za izmišljanjem tople vode pa mi je žao jer sam sama sebi uskakala u usta kada sam pljuvala tuđe svadbe nazivajući ih seljačkim, e izvukla sam sada pouku iz toga. Moja ideja o ludom tulumu na plaži za ekipu će se prebaciti na momačko-djevojačku zabavu, ali i to je nešto. Ipak ne mogu starije ljude vući po plaži u gluho doba noći, a bogami ne mogu praviti ni dvije zabave, za rodbinu i ekipu. Nije valjda taj koncept svadbe za ludu. Ali, vrag mi neće dat mira, pa ću je osvježit s nekoliko novih ideja i izbacit neke tradicionalne običaje koji mi nemaju smisla i pitaj boga ko ih je uopće i zašto smislio.
Sad kad sam se ovako fino ispuhala, za što mi blog i služi, idem gledati Zakon ljubavi (da, ovisnik sam, što god netko mislio o tome), a onda Opeaciju trijumf.
Post je objavljen 01.12.2008. u 17:31 sati.