SRPSKI LOBISTA ŠEF KABINETA BARAKA OBAME
Budući predsednik SAD Barak Obama postavio za šefa osoblja svoje rezidencije Rama Emanuela, člana srpskog kokusa u Kongresu
Novi šef osoblja Bele kuće, u službi budućeg predsednika SAD Baraka Obame, biće Ram Emanuel, član srpskog kokusa u američkom Kongresu. Emanuel će, kako javnost pretpostavlja, biti kontrateža potpredsedniku Obamine administracije, osvedočenom srbomrscu Džozefu Bajdenu.
Naime, budući šef osoblja rezidencije predsednika SAD je stari prijatelj Obame. On je nekada bio bankar, a ujedno je proračunati strateg koji ima iskustvo i u zakonodavnoj i u izvršnoj vlasti.
Ram Emanuel rođen je 29. novembra 1959. godine u Čikagu. Njegov otac je pedijatar, Jevrejin rođen u Jerusalimu, a majka Marta Smulević, tehničar na rendgenu.
Emanuel je postao demokratski član Kongresa 2003. godine, kad je predstavljao državu Ilinois. Bio je finansijski direktor predsedničke kampanje Bila Klintona 1992. godine, a kasnije i njegov savetnik. Najzaslužniji je za ulazak demokrata u Kongres 2006. godine, gde je njegova partija osvojila 30 mesta. Emanuel je sada četvrti demokrata po važnosti u Kongresu.
Kju kluks klan besan zbog Obame
Zvanična internet stranica Kju kluks klana „kolabirala" je nakon što je za predsednika SAD izabran Barak Obama. Nezadovoljni crnim predsednikom, beli anglosaksonski protestanti navalili su sa komentarima na sajtu, pa je on od preopterećenja potpuno blokiran.
Šef Kju kluks klana, pastor Tomas Rob, neposredno pre američkih predsedničkih izbora objasnio je da će biti pokrenut rasni rat ukoliko pobedi crnac sa srednjim imenom Husein, a na sajtu je istakao svoju poruku „Ameriko, našu naciju je osudio Bog".
- U toku je rat protiv belaca. Ali naš narod će, moja bela braćo i sestre, ostati predan nenasilnom rešenju. U toku je rat za uništenje pravih stvari. Molite se da naš narod uvidi greške u svojim postupcima i vrati osećaj odanosti. Pokajte Ameriku! Budite verni svojoj braći u veri - piše, između ostalog, u Robovoj poruci.
Od 2004. do 2007. godine Emanuel je bio potpredsednik srpskog kokusa, a sada je samo njegov član. Kongres mu je odao počast zbog pomoći pokojnom premijeru Srbije Zoranu Đinđiću u uspostavljanju demokratije u Srbiji.
- Kao ponosni član srpskog kokusa u Kongresu mogu da kažem da ću uvek težiti tome da uspostavim dobre odnose i izgradim čvrste veze sa Srbijom, kako bismo zajedno štitili ljude svih veroispovesti i etničkih pripadnosti - govorio je svojevremeno Emanuel.
Analitičari ocenjuju da izbor Emanuela za šefa osoblja Bele kuće ukazuje na to u kom pravcu razmišlja budući predsednik SAD.
Inače, Obama ima 75 dana, koliko mu je ostalo do inauguracije, da sastavi ostatak tima, da izabere ministre, savetnike i ostale zvaničnike. U pitanju su hiljade položaja ne samo u Beloj kući, nego i u svim vašingtonskim institucijama.
U medijima se već pominju neka imena kandidata za buduću administraciju.
Naime, za ministra finansija viđeni su bivši ljudi na toj funkciji Lorens Samers i Robert Rubin, koji su bili u Klintonovoj vladi. Zatim Timoti Gajtner, šef Federalnih rezervi u Njujorku, istakao se u aktuelnoj bankarskoj krizi. Kao kandidat za tu funkciju pominje se i bivši šef Centralne banke Pol Voker.
Za mesto ministra spoljnih poslova pominje se bivši predsednički kandidat Džon Keri, bivši ambasador u OUN Ričard Holbruk, kao i republikanski senatori Čak Hejgel i Ričard Lugar.
U ministarstvu odbrane SAD mogao bi da ostane sadašnji ministar Robert Gejts ili bi mogao da bude postavljen bivši ministar Kolin Pauel, ali mediji spekulišu i o postavljenju generala Veslija Klarka.
Kao savetnik za nacionalnu bezbednost viđena je Suzan Rajs, a u ministarstvu pravde bivši zamenik ministra Erik Holder ili Kas Sanstajn, profesor prava na Harvardu.
Ambasador u UN mogla bi da bude Karolina Kenedi, ćerka ubijenog predsednika Džona, koja je tokom predizborne kampanje uporedila Obamu sa svojim ocem.
[slika]
Zao... Džozef Bajden
DŽOZEF BAJDEN UVEK PROTIV SRBIJE
BEOGRAD - Dolaskom Baraka Obame na čelo SAD, za potpredsednika je izabran Džozef Bajden (65), jedan od najiskusnijih spoljnopolitičkih eksperta u Senatu, ali i čovek koji je podržavao intervenciju NATO protiv SR Jugoslavije i nezavisnost Kosova i bio jedan od glavnih pobornika politike uslovljavanja prema Srbiji.
Obamin izbor Bajdena analitičari su tumačili kao odluku smišljenu da ućutka rivalski tabor Džona Mekejna, koji je često kritikovao Obamino navodno neiskustvo u spoljnoj politici. Politikolozi, međutim, ukazuju na to da je Bajden zastupnik „hladnoratovske politike" i da je po pitanju Srbije i Kosova zastupao gotovo istovetne stavove kao Obamin rival Džon Mekejn. Eksperti smatraju da postoji realna mogućnost da Obama, iako lično neopredeljen prema Srbiji, odluke o važnim pitanjima u regionu prepusti Bajdenu, koji važi za „eksperta za Balkan".
Bajden je, naime, još za vreme rata u BiH bio jedan od najsnažnijih zagovornika zaštite bosanskih muslimana, kroz ukidanje embarga na uvoz oružja, preko vazdušnih napada NATO-a, do sudskog gonjenja ratnih zločinaca. Kada je Klinton došao u Belu kuću 1992, Bajden je bio jedan od glavnih zagovornika američke intervencije u BiH, a posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma nastavio je da se zalaže za rušenje Slobodana Miloševića.
Bajden je, takođe, jedan od najvatrenijih zagovornika nezavisnog Kosova. Naime, sa izbijanjem kosovske krize 1998. on se stavio na stranu kosovskih Albanaca. Početkom januara 1999, zajedno sa senatorom Mekejnom, podneo je rezoluciju kojom se predsednik Klinton ovlašćuje da koristi svu neophodnu silu protiv Srbije.
U septembru 1999. Bajden je posetio Kosovo, posle čega je izjavio da OVK treba da preraste u buduću vojsku Kosova.
U novembru 2001, posle razgovora sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, Bajden je izjavio da je Srbija odmakla na putu da postane partner SAD.
U maju 2002. tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica je u „NIN-u", u tekstu pod nazivom „Šta hoće senator Bajden", pored ostalog ukazao na Bajdenov govor 26. septembra 2000. za govornicom Senata, kad se zalagao za zakonsko uslovljavanje američke pomoći Srbiji.
Godinu dana kasnije Bajden je podneo Senatu predlog rezolucije kojom SAD izražavaju podršku pravu stanovništva Kosova da odredi svoju političku budućnost na referendumu.
Ideju o neophodnosti kosovske nezavisnosti Bajden je javno izneo još pre Ričarda Holbruka, istakavši da to za njega znači pobedu muslimanske demokratije, bolju budućnost jugoistočne Evrope i potvrdu upotrebe američke moći u cilju uspostavljanja vladavine prava.
Posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova Bajden je od predsednika Džordža Buša zatražio da neodložno prizna južnu srpsku pokrajinu kao nezavisnu državu.
Post je objavljen 29.11.2008. u 12:32 sati.