Jednom kada k Tebi dođem,prestat će konačno sva moja lutanja,
dani kada sam se činila sebi jaka
i dani kada sam znala da sam tako slaba,
dani radosti istinske
i dani prepuni suza i tuge.
Prestat će sve moje želje, konačno,
nestat će svaki tamni dio duše,
jer Ti ćeš je potpuno svjetlom ispuniti.
Sanjala sam mnogo.
Željela sam biti tvoje svjetlo,
a tako je malo dovoljno da padnem.
Trudila sam se hrabriti svoje drage i mnoge druge,
a koliko sam u tome i uspjela zaista?
Ne znam.
Ali Tebi ih sve predajem i molim Tebe
da ih vodiš, ispunjaš i čuvaš.
I znam da će onda biti dobro.
Ti si me učio da za sebe ne tražim ništa,
a moje su želje ipak postojale.
Toliko si mi toga dao,
a ja sam ipak željela i još nešto za sebe.
I otvorio si mi oči, često
i pokazao da samo Tebe jedinog uistinu imam stvarno,
da je samo Tvoja ljubav beskrajna i bezuvjetna.
Ali ja sam željela i više.
A što je više?
I živjet ću tako dan po dan,
neke sretna, visoko leteći,
neke pusta, u ponoru slomljena.
Ali svaki novi dan, jedan je bliže Tebi.
Samo si Ti Utjeha.
Tješiš me nekad samom prisutnošću svojom,
nekada preko dragih ljudi
iz čije prisutnost i riječi ti zračiš.
I proći će i ovaj pusti dan.
Sutra će već možda osmjeh opet biti na licu,
onaj iz prave radosti u srcu.
Danas je bio samo jedan od onih dana
za koje sam zahvalna što su prošli.
Samo Ti nikada ne ostavljaš,
samo Ti nikada ne odlaziš.
I hvala Ti što si sama Ljubav i Milosrđe!
Post je objavljen 27.11.2008. u 23:57 sati.