Marketing
Vreteno od tijela,pogled joj ko strijela,robovi smo njeni,ima nesto u toj zeni...
Nežali za onin šta nikad nisi ima…ja polako prestajen žalit…nema smisla, ni vridno…ovo je dil života i svako od nas mora to proć…Ovo je ništa šta ljudi prolazu u životu…ima ljudi koji žive u gladi, siromaštvu, bolesti…ja…meni je Bog omogućia bolji život…iman krov nad glavon, nisan gladna, zdrava san… samo smrt može nan oduzet nešto šta cjenimo i volimo u životu… kada smrt ti oduzme nekoga tada se doista suočavamo sa boli… pomalo san sretna, a vrime će me učinit sritnijon… ljudi koji su otišli iz moga života, neka su, samo mi je bitno da su živi i zdravi…možda se oni jednon vrate, ja ću ih čekat raširenih ruku… volila san ih i dan danas ih volin… oni su dil moje prošlosti, dil mojih uspomena… naši životi su vrime.. moj život ima smisla kada činin ovo….Kada pišen… to je moj život i to mu daje smisla… dok pišen ja postojin…. Rosanda… di je ona sada? di su je putovi odveli? Ništa, ništa nije ka prije… ponekad istina boli, ali čovik jednostavno mora je priznat… ona je dil moje prošlosti, ona je samo od brojnih uspomena, koje se rado sitin… uz koju rado zaplačen… kada je vidin poput stranca mi je, ali stranca kojeg san nekada poznavala, najviše od sviju… strancu kojen san čitala dušu… razdvojenost nas je razdvojila… pali smo na ton testu… brojne prepreke smo u životu zajedno prolazile… na posljednjoj i najtežoj, nismo uspile… 9 godina, 9 dugih godina ka da su otišle u vitar… prijateljice, nismo uspile… kada se poželiš vratit, rado ću reć dobrodošla natrag… Loreta… tu curu nikad nećete vidit bez osmjeha na licu i zato mi je još draža(ka i Melita)… jučer smo se vidile, i u skoli se vidimo, zajedno smo u razredu… daleko od toga čujemo se "svaki" dan, ali ništa nije lipše kada vidiš tu osobu… rekle smo dosta toga, ali unatoč svemu nisan rekla dovoljno…. ko zna kada će se opet pružit prilika… fala joj jer jučer mi je vratila osmjeh na lice, fala šta mi je rekla jednu priču, koja je istinita, priču koja mi je otvorila u potpunosti oči… priču s kojon mi je dokazala da mi život nije ipak toliko crn… a posebno fala prijatelju… fala mu na svakoj saslušanoj riči…. fala vama moji blogeri… ne poznajen ni ja vas ni vi meni… a isto ste bili uz mene… i znan da ste dobri ljudi… kada vidin da držite do stranca, znan da držite i do voljenih… Mare… fala i tebi… od sviju ti si mi stvarno posebna… i vidin da si prošla sve ka šta san i ja prošla… možda i meni mojih 14 godina donese nešto posebno u život… ka šta su tebi donile puno toga… ti si mi primjer… ti mi daješ nadu… Dajana... i tebi jedno veliko fala... O tebi san uvik mislila da si neka kučka... a sad vidin da ti to nisi... fala za podršku, fala za svaku utjehu... LJUDI SVE VAS VOLIIIIIIIIN...
pozz
Post je objavljen 29.11.2008. u 19:17 sati.
