Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/sillmarilla

Marketing

Zabrinuta za sutra

Kad se tek počelo govoriti o krizi samo sam odmahnula rukom i mislila kako to neće do nas, nisam shvaćala ozbiljno, a ni na poslu se o tome nije puno govorilo. Firma je u dobrom stanju, božićnice ćemo dobiti, plaća stiže uredno. Ali, u zadnjih par dana situacija mi se nimalo ne sviđa. Već se počelo pričati o stezanju remena, a danas sam čula kako će past i prvi otkazi. Doduše, ne nama koji smo u radnom odnosu nego honorarcima. Svejedno me strah jer tko zna kako će se stvari odvijati, a najgore je kad na nešto ne možeš utjecat. Ionako sam teško došla do ovoga posla, svojom zaslugom, a ne tatinim rođakom čiji prijatelj ima zeta koji radi u toj firmi i sl sheme i sad postoji mogućnost da ga izgubim. Ne zato jer sam loš radnik, jer sam stalno na bolovanju ili jer se bahatim nego zbog neke neočekivane više sile zbog koje uopće nisam kriva. A koliko je tek radnih ljudi koji se u ovom trenu boje zbog iste stvari kao i ja? Koji imaju obitelj, kredite, djecu na školovanju, bolest?! I koji jedva spajaju kraj s krajem. Sva sreća nemam kredita, ne bojim se da će mi rata narasti ni hoću li moć djetetu kupit cipele. Iako mi malo ulijeva nadu što nadređena ima jako dobro mišljenje o meni i to ne krije. Uh, još će drugi pomisliti da imam neki povlašteni položaj. Tako to ide. Ako te hvali, odmah ližeš guzice. Ma gadi mi se.
I još nešto mi ide na živce - zašto većina misli da onaj drugi manje radi a da ima veću plaću? Onaj tko stigne razmišljati koliko i što onaj drugi radi, upravo taj ne radi ništa. Toliko imam posla, ne sjećam se kad sam zadnji put mirno sjedala u uredu i surfala netom, da mi nije zvonilo sto telefona i da nisam bila zaokupljena bar trima zadacima odjednom. Svejedno mi je koliko tko radi i koliku ima plaću, samo mi je važno da ja mogu raditi. Gdje bih bila kad bi i s tim razbijala glavu?
Evo, moram prestati pisati i razmišljati o poslu kada sam doma jer sam se evo već unervozila i glava me zabolila. Kako čovjek može naškoditi sam sebi, to je nevjerojatno! Nego, imam ja zanimljivih stvari za razmišljanje, nemam što razbijat glavu o nečemu što ne ovisi o mojim postupcima.

I da, je li vas nervira kada vas novopečeni razdragani roditelji i ili bračni parići svaki put pitaju - A kad ćeš tiii??? Već mi se kosa digla na glavi. Kvragu, zašto ovo sebi radim?

Post je objavljen 21.11.2008. u 17:13 sati.