Marketing
The Residents - live in Belgrade
“The Bunny Boy” - dom omladine, 18. nov.
Maniac je sinoc bio na koncertu grupe "Residents" koju smo prethodno najavili. Kako smo ocekivali, morate biti specificnog nervnog sustava da biste uzivali na Residents-ima. Imamo samo nekoliko podataka da vam prenesemo:
1. Nista se skoro nije culo ispred bine, a sala je bila krcata. Uglavnom - Harvi se izgubio, pa im je bila frka.
2. Publika (20-65 godina) ih je docekala sedeci na podu ispred bine, I bila je podjednako cudna kao i oni sami.
3. Njih cetvoro nose crne maske od zenskih carapa, sljastece frakove I sijalice umesto ociju
4. Jedan od Residentsa je zensko, drugi je visok i krupan i okrece ledja pubilici, treci je mrsav i svira gitaru, cetvrti je bio napaljeni zeka.
5. Cebe koje je u prvom delu koncerta nosio grbavi Harvijev brat, ima prisivenog stilizovanog zeku.
6. Pustali su video snimke koje smo vec pogledali na njihovom sajtu.
7. Dobacivali su im: "Losi ste, idite kuci" i slicne opaske...
8. Na kraju je grbavi Harvijev brat morao da se presvuce u kostim zeca roze boje da bi publici odrzao paznju, i ucinio njihov nastup zanimljivijim, kako je sam objasnio. (Ionako slabo zaradjuje od njihovih nastupa, samo 300 i nesto dolara!)
9. Harvijev brat je predlozio Residentsima da uzmu Billy Joel-a za nastupe jer on mora da ide kuci u Ameriku da nas spase apokalipse.
10. Da smo hteli na koncert, ne bismo isli na Residents-e.
...ako ste bili tamo, sigurno ste uzivali?
photo gallery: THE RESIDENTS LIVE in BELGRADE -->
by YellowDuck
Najoriginalnija reakcija na koncert, kojom ManiacTeam promovise upotrebu mozga u svojih citalaca, te je ovde zvanicno objavljuje:
---------------------------------------------------------------------
Residentsi u Beogradu. Bio sam negde blizu bine i bilo je užasno zanimljivo. Krenuo sam tamo sa znanjem da ću videti ljude koji su praktično izmislili formu muzikog videa, odnosno spota. Sama ta činjenica je predivna, jer su oni bend koji bi po ideologiji trebalo da bude potpuno nekomercijalan i to i jeste u principu. Ali, opet, neki delovi njihovog postojanja su oličenje najviše komercijalne vrednosti, počevši od njihovog Commercial albuma sa četrdeset jednominutnih pesama, čime su pokazivali koliko pesme koje sada nastaju moraju da odgovaraju određenim potrebama javnosti. To je satirično, naravno, ali je imalo užasno veliku komercijalnu vrednost.
Večerašnji nastup se vrteo oko priče o jednom šizofreniku, Bunny Boyu, koji je navodno izgubio brata negde u Grčkoj i pokušava da ga nađe. To čini tako što je (zaista!) postavio svoje video snimke na youtube i slične sajtove, čime se stekla popularnost ovog projekta. Snimci traju oko dva minuta i ima ih tridesetak, tako da se opet pazi na prihvatljivu formu. Na samom nastupu puštani su snimci i sam Bunny Boy je pevao pesme o svom životu koje su komponovali Residentsi.
Čak i sam BB, koji u drugom delu koncerta obuče kostim zeke komentariše komercijalnost u svemu što je popularno. Naime u svojim prvim snimcima on je sasvim normalno obučen, ali onda dobija pismo od jedne tinejdžerke koja mu kaže da saoseća sa njegovim gubitkom, ali da ponekad postane on dosadan i da bi trebalo da smisli nešto što će zainteresovati ljude. On prvo besni zbog toga, jer on ni ne pokušava da bude zaniljiv, ali ipak pristaje da zasmeje ljude i da učini sebe nekako zanimljivijim da bi stigao do cilja.
Nastup je bio podeljen u dva dela. Prvi u kome nam BB priča pozadinu svoje priče, o nestanku brata i o otkrivanju svojih mračnih strana uma. Tek nas polako uvuče u svoj mračni svet. Petnaestominutna pauza. BB nosi kostim zeke i priča nam priču o neophodnosti komercijalizma i zapada u ogromnu psihološku krizu. U drugom delu nam se BB otvara i peva o svojim šizofrenim ispadima, snovima i ne da nam da izađemo iz njegove dementne priče koja do samog bisa gradira. Priča i atmosfera su veoma Residentski jezivi, kao i sa početka njihove karijere, ali me je rastužila činjenica da ja prisustvujem tek deliću svega što su oni stvorili. Ovo je bio zaseban projekat bez ikakvih očiglednih dodirnih tačaka sa njihovim prethodnim radom.
Sama muzika na koncertu je bila užasno zanimljiva i tehnički vrlo lepa. U mnogome se razlikuje od muzike sa snimaka. Pevanje je mnogo bilo življe na koncertu, jer je pričao BB živoj publici. Muzika je više razrađena, nego na snimcima, pesme su čak i duplo duže trajale u zavisnosti od potrebe priče. Zvuk je bio fenomenalan. Korišćeni su električni bubnjevi, gitara sa mnooooogooo efekata i dve klavijature. Bubnjevi su, mada kao i sve uostalom, iskorišćeni maksimalno i stvarali desetak različitih atmosfera. Jedan mikrofon je samo bio na stalku vidljiv, ali je BB i jos jedan Residents imao bubicu i sjajni su bili prateći dueti sa užasno visokim deonicama. Jedan je definitivno kastrat, ili devojka, ili užasno nadaren pevač, koji takođe i odlično zviždi, što je pokazao za bis u poslednjoj pesmi.
Činjenica da su im se face delimično i videle na kraju nastupa kada su mahnuli publici, samo je rasplamtala maštu publike. I dalje mi nije jasno kako dvojica ljudi od dva metra, jedan prilično širok, drugi prilično mršav, jedan niži deblji čovek sa širaokim osmehom i veoma lepom facom i još jedna osoba čuvaju svoj identitet tajnim već četrdeset godina. Znam da to nije poenta, da se publika draži, već da se poništi važnost pojedinca u umetnosti, ako je to moguće, ali ipak takve stvari svakoga kopkaju. BB je takođe imao vrstu maske, odnosno lažnu bradu koja je odgovarala onoj sa snimaka. BB je inače nosio burmu koju ne nosi na snimcima. OmĐ°ška.
Ono što mi je na petnaestominutnoj pauzi zaokupilo pažnju bila su dva ogromna tipa ispred mene. Srednje četrdesete i jedan visok dva metra, drugi nešto niži, ali obojica krupni. Izgledali su sasvim uobičajeno. Jedan njihov drugar, sa kojim su pričali ih je u toj pauzi zamolio da njega puste napred, jer ništa ne vidi. Jedan mu je rekao „Marš“, a drugi mu je kasnije „objasnio“ da ga ne puštaju, jer su oni visoki i grmalji i snažni, a on je pidžav i nikakav. Četrdesetak godina. Na bisu su kao prijateljski rekli njemu da pređe napred što je odbio. Rekli su mu da mora da se bori za svoje mesto. Nisam mogao da verujem da i toliko matori ljudi mogu da ostanu toliko nasilni i infantilni i u stvari obične drkadžije.
Još jedna je zanimljivost ne vezana za Residentse bila na nastupu. Publika je bila mirna kao da gleda predstavu. Tek se poneko njihao, ili skakutao u ritmu muzike, a na Bbjevu priču bi neko dobacio, ponekad i neumesni komentar, ali koji je imao veze sa time što nam on govori. Iako BB nije reagovao na dovikivanja, ona su bila potvrda da su ljudi pratili šta je govorio. Cela njegov priča se razumela utoj meri da je neko dao sebi za pravo ponekad i da učestvuje u njoj, što je odlično kao potvrda uspeha pričanja priče. E, u toj tišini se na početku koncerta čula jedna devojka koja je vikala „UUUUAAA“ i „Fegerčine“, „Dosasni ste“ i „hiljadučetristodinara, pizda vam materina?“. Neka je vikala, ko će a joj zabrani, mada je u toj atmosferi u kojoj je vladao muk zaista ispadalo neumesno. Najčudnije je što je devojka, gocentrični frik, posle dvadeset minuta od početka samovoljno izašla iz sale. Ako su joj novci toliko značili, zašto nije, makar i na silu odgledala nastup, pre nego što će suditi o njemu? Užasavaju me takvi kritičari koji ni ne žele da saslušaju u celosti poruku pre donošenja suda. Od kada je izašla, niko se nije protivio, već su samo dobacivali ponekad povike afirmacije.
by mikizez
Post je objavljen 19.11.2008. u 22:07 sati.