Kao da je ovih dana krenulo na bolje,
no dan na izdahu nije jedan od ovih dana.
Njegovo je postojanje nepoželjno
u zadnjih nekoliko sati koji će stati.
Navrle su kao lude one ubojite misli,
emocije režu, vrte se, vrte, buše, guše...
Pa dvojbe i trojbe, pa budućnost i opstanak,
razočaranje, izbjegavanje, razočaravanje.
Tu je traganje, za razumijevanjem i utjehom,
za bodrenjem jer strah i panika jurišaju.
Učinim napokon jednu stvar koja me plaši,
a zatim opet tonem plitko u suze.
Nedostaje mi strašno nekakav sveti ventil,
nekakav svemogući Heimlichov hvat duše.
Želim uspeti se na mnoge krovove svijeta,
ali samo stružem duboko po dnu.
Post je objavljen 12.11.2008. u 22:59 sati.