Paralelno s ovom pričom o pasoušima mogao sam pisati i o svojoj bolesti. Grlo mi je bilo bolni čep...jedva sam gutao i govorio...bolilo je ko sam vrag...no dobro...atibiotici, čajevi, oni bombonkasi što ublažavaju grlobolju...i tako...preživjet ću...kroz koji dan se nadam biti OK...već mi puno i previše nedostaju pasošetnje.
Svakako...nedostaju i malom psu...
Daleko je pseće ponašanje od onoga koje gledamo na filmovima...znate ono...gazda boluje, a pas se ne miče od njegovog kreveta...odbija i hranu i vodu i zrak koji diše...
Aha...možeš misliti...
Pas vidi da sam doma i kao i obično čitavo vrijeme me ima na oku...bez brige...nije to zato što brine za moje zdravlje...pas očekuje da sada kada sam doma, njemu posvetim pažnju, zapravo, zašto da budemo doma, pas očekuje da idemo u duuuge šetnje...pa da...šta ti gazda imaš raditi doma, idemo, zabavljaj malog psa.
Pogledi koje mi pas upućuje izmjenjuju se od žalosnog pogleda u tipu "sve su mi lađe potonule", preko mrkog fiksiranja u stilu "ajde, miči se više, idemo van", do ljubomornog pogleda koji me zna zabrinuti i preplašiti a upućen mi je u trenutcima kada mi se bebulinka približi (uh, ne smijem ju grliti i ljubiti da ju ne razbolim pa i zbog toga jedva čekam ozdraviti).
Niti traga zabrinutosti ili kakvog suosjećanja...nije da to tražim od maloga psa, ne živim u filmu, ali da mi se ne sviđaju prije opisane pseće reakcije, ne sviđaju mi se.
Uz to...pas bi otišao s bilo kime ko bi u ruke uzeo povodnik i pozvao ga van iz stana...siguran sam da bi bez da trepne otišao s potpuno nepoznatom osobom koju prvi puta u životu vidi...dovoljno bi bilo da ta osoba u ruke uzme povodnik i kaže idemo.
Da ne bi ispalo da je to zbog toga što se psu uskraćuju šetnje...naprotiv...bebulinka i ženica sasvim dovoljno šetaju psa. OK...činjenica je da su te šetnje uglavnom bazirane na igri s drugim psima, nema raznih vježbica i igrica kao kad je pas sa mnom u šetnji...ali...mislim...molim te pas...ne zekaj...uz sve kratke uobičajene piš/kak šetnje dobiješ skoro pa dvosatnu dugu šetnju u kojoj se sat i pol naganjaš sa pasofrendovima...mislim da bi trebao biti zadovoljan.
I tako...ako sam ikada imao snove o psu koji liči na one genijalce koje montirano gledamo na filmovima...sada tih snova definitivno više nemam...
Bez daljnjeg, Sigmund je super pas, ali on je ipak samo pas...
Post je objavljen 11.11.2008. u 11:56 sati.