Vrtim se po cestama punim jesenskog lišća.
Pokušavam ih razbacati po gradu ali ne ide mi.
Ostali su u toj jednoj ulici, jer, pala je kiša
I sad su mokri.
Idem gore dolje pokušavajući razgovarati sama sa sobom
Ne primjećujem nikoga oko sebe.
Gledajući gdje je lišće, vrtim okom
Nikoga se za mene ne
Pita.
I hodam ja, derem se na samu sebe glasno da svi čuju
I čuju oni, samo ne slušaju, jadni, prevladava amnezija.
I hodam ja, oni šuškaju sebi u bradu, al ja sve znam
Kažu: „ A jadna. Shizofrenija.“
Post je objavljen 05.11.2008. u 12:46 sati.