Nije me bilo dugo, fax mi oduzima jako puno vremena. Na predavanjima sam svaki dan od 8 do 20... Ponekad čak i subotom...
Ali nije mi žao...
Daleko od toga...
Barem nije dosadno... A i uvijek mi je najviše odgovarao takav tempo. Najbolje funkcioniram pod pritiskom...
Još uvijek sam sama, još uvijek ne mogu misliti na nikog drugog osim njega...
Vrte se oko mene neki dečkići, al nije to to
i nikad neće biti...
A njegov best frend me samo potiče u tome...
Kao npr. ovim razgovorom:
Ja: Gdje mi je Najdraže?
On: Pa ne znam ja, to bi ti trebala znat...
Ja: Eh, ne znam, odakle bih ja to znala, pa to je odavno gotovo!
On: To si rekla i prošli put, hahaha
Ja: Ovaj put stvarno.
On: haha ma nije to gotovo, aj papa
I nestane...
ZAšto me svi moraju samo podsječat na njega?????
Al nije bitno, imam ja svog Immaginary boyfrenda - ionako samo za takvog i imam vremena...
Fali mi moj grad, ja bih doma preko vikenda...
Oh zašto, ZAŠTO imam faks subotom???????
Post je objavljen 20.10.2008. u 14:36 sati.