Dolazi u dućan.
Ne mogu da ga ne primjetim.
Dečki u narančastim majicama su uglavnom sexy, ali tek u žutim.
Ula-la :)
Smucam se oko njega.
U skladu sa opisom svog radnog posla, ali ipak očito.
Tražim Prvaka da mi prepiše broj mobitela.
Lud skoro kao i ja, učini to.
Papir s brojem mobitela spremim u džep.
I izgubim ga tijekom dana.
Uh-uh.
Radim.
Svaki dan sve i svašta što treba.
Baš tražim neki mobitel kad Kika dolazi po mene.
„Mislim da je onaj tvoj Zgodni vani.“
Naravno da ga je zapamtila jer nije meni bilo koji zgodan.
Jest.
Uuuuuuuuuu.
Ovaj put mjenjam taktiku.
Čekam.
Uzimam fotokopiju njegove osobne.
Zapisujem podatke.
Tražim ga na www.facebook.com.
Naravno da ga ima.
Pošaljem mu zahtjev da budemo prijatelji.
Prihvaća ga.
Jeee :)
Znala sam da je nogometaš.
To je bilo tako očito.
Čak mi je dvojba na kojoj poziciji igra bila dobra.
Tako sam dobra u tome.
Oooo da.
Često četamo.
Razgovaramo o običnim stvarima.
Ponekad je tipičan glupi nogometaš.
Ponekad je tipično muško komplicirano stvorenje.
Sve u svemu dobar dečko.
Najs.
Hvala. Ovo je moj zadnji post. Zbogom.
Post je objavljen 16.10.2008. u 23:39 sati.