Ajme, ajme!
Nije se zaselak još ni otriznija, oma ujutro eto njih kod Prce. Inspektori porezne uprave. Da jel on novi vlasnik dijonica i da koliko ih ima? „Ajme, ajme, a šta san ja govorija! Evoje Država!“ uodma je komentira stric Krlje u zapećku, đeda Ćore brat. „Ovo ste vi sve krivi!“ zapritija nan Prce i itinja se stinon na naše reportere iz svoje avlije jer da je zbog nas posta javna ličnost. Onda je Prce sve objasnija, da nema dijonice, da se sedmo kozle zove Dijonica. A di je prvih šest, pitaju inspektori, a šta će Prco, prizna: „Jučer ispo peke završili, ima san dernek za selo“, ajme njemu da su inspektori za ljucka prava vegetarijanaca, ali nisu. E, nemere tako, reču inspektori, a ljudi smo, nismo turci, njima će Prco, pa aj kako ćemo pa amo tamo, i zapovidi Prco ćaći da jope peku pripremi. E, moja Dijonice....
Kad je državu namirilo, investicija propala, eto ti Krce Prčiguza, stručnjaka za vinancije, vraća se on kući sa gornje ispaše. Kako, izilo ti dijonicu, čudi se Krce? A, porez, šta moš! Vata se Krce zaglavu: „Prco, čobane, dijonice su neoporezive, jebate blesava datejeba!“
Ajme, ajme.
Post je objavljen 16.10.2008. u 02:36 sati.