Evo me ljudi nazad....
Prošlo je zbilja podosta vremena.
Udaljila sam se zbog mnoštva razloga, i osobnih i mehaničkih.
Net mi je štekao cijelo vrijeme, malo radi malo neradi, tipkovnica bila sjebana. Pola slova il štekalo il se krivo pisalo. Imala sam puno posla i oko škole. Treala sam past razred zbog raznih nesporazuma, ali su se odlučili dati mi zadnju šansu. I sad dok su svi već maturirali ja tek riješavam razredni... Ah samo da ne zabrljam. Što se tiče društva sve se nešt poraspadalo.. S onim tipom sam raščistila račune i sad smo si opet ok, al ne viđamo se više kao prije. Onak samo ponekad, al tak mi sad i odgovara, pa je ono ok valjd....
U međuvremenu imala sam i dečka, dobro ta veza baš i nije dugo trajala, raskinuli smo brzo i to mojom krivicom. Nije uspjela funkcionirati jer sam bila pre živčana i htjela sam biti nasamo jer me mučila škola, tj ovi razredni koji su tada ovisili dal ću past il ne godinu.Počela sam gledat novi anime: Fushigi Yuugi , i čini mi se dobar.Napisala sam još dvije nove pjesme koje ću stavit na blog malo kasnije....I tak...Sam se nadam da će oko škole napokon sve ispasti oke. Joj i ja sve sebi dozvolim da radim na teži način.
Najgore je kad znaš da radiš grešku. Kad ju ponoviš, svi ti nešto pametuju, a ti to znaš i sam. I nakraju se osjećaš i znaš da tvoj najveći neprijatelj si ti sam.
Post je objavljen 05.10.2008. u 11:27 sati.