Marketing
If You Want To Do It Right, Do It Yourself!
Iskreno ne patim na ono da sve mora biti po špagi, ali neke me stvari lagano nabruse ako baš nije onako kako je moj mali mozak zamislio. Pa se pitam uopće zašto? Samo se nanerviram bez razloga. Već sam o tome pisala, pokušavam samu sebe razumijeti. Ponekad imam dojam da me bolje pozna moj muž nego ja sebe samu!
Tako me, npr. ne smeta prašina koja se skupila na TV-u. Budući da ga u zadnje vrijeme toliko gledam, da ga ni ne vidim, a kamoli prašinu, ali zato sam poludila kad sam vidjela da je šibica kojom je sinoć upaljena aromalampica ostala uz aromalampicu. Da bude stvar gora, ja sam je ostavila!
Čudno kako me ne smeta kada obučem majicu kojoj bi trebalo peglanje, s opravdanjem da je majica ispod pa se neće ni vidjeti, ali zato šiznem kad vidim da je u polici mog dragog majica za svaki dan na majicam za "bolje" prilike. Zovu li to kakvom bolešću ili....? 
Na poslovnom planu sam neumoljiva. Tako sam i promovirana u koordinatora. I sada je to brdo posla i brdo konaca koje držim u rukama. A sve sam si sama kriva! 
Nisam podnosila da mi tri tablice u dokumentu stoje nepovezane, a daju se povezati, da imam pet predmeta, a da ih nisam rasporedila, grupirala, popisala... U takvu tablicu počeli su ulaziti i drugi predmeti i sada mi se svodi dan na upisivanje, popisivanje, organiziranje, pregled, update-anje tablice koja se nadovezuje na drugu, treću...
I da, to sve drugi ne mogu voditi jer samo ja znam kako pravilno upisati podatke u tablicu! Onda se tu i tamo odlučim od svega odmoriti pa prepustim dio posla kolegama, da se i oni nauče. Pa kako će kad ja odem konačno na porpdiljni? Onda to sve prekontroliram i opet puknem jer ovo se ne piše tu, a ondije fali podataka, a tamo ono... Koji sam ja strogi režimist!
Ajde, dobro danas sam prilično (pomalo nevjerojatno) ležerno reagirala na takav "incident". Naime, odmaram se, zar ne (vidi prošli post, op.a.
)? Valjda prvi put da sam se grohotom nasmijala na šlamperaj od papira koji me dočekao na stolu, a samo sam ostavila da se uveže. Pa ajde za "kućnu je upotrebu" pa neće boljeti. Dok me ne uhvati opet moja šiza i sama uzmem stvar u svoje ruke!
Problem nastane kad drugi uvide da to meni "baš dobro ide" i "nema smisla upoće se uplitati" pa eto, i to ću ja! 
S obzirom da mi "tako dobro ide" više se nitko ne nudi za pomoć, a i kako i zašto bi kada meni to "tako dobro ide" pa onda kada molim za pomoć (a to je rijetko, feministička krutost) svi me sa strahom gledaju, kao "kaj sad ova oće od mene?"...
Tko da... uvijek želim podijeliti sve poslove (i doma i u uredu), ali na kraju se svede da prokomentiram: If you want to do it right, do it yourself! I napravim MYSELF!
Post je objavljen 01.10.2008. u 11:28 sati.