"DA LI JE MILOS OBILIC UOPSTE POSTOJAO?"-1
NETACNO OBAVESTENA O SRPSKOJ POBEDI NA KOSOVU,SINJORA OD FIRENCE PISE U PISMU BOSANSKOM KRALJU TVRTKU SA MNOGO MASTE O DVANAESTORICI SRPSKIH VITEZOVA koji su prodrli do Murata.Njeni redovi deluju kao konvencionalni literarni sastav,u kome se lepa Sinjora divi nekom dalekom,sanjanom junaku koji je ubio Murata,te se tesko mogu prihvatiti kao istorijsko svedocanstvo.Iznad dnevnika ruskog putopisca DJAKONA IGNJATIJA,koji je na putu za Carigrad cuo o kosovskom boju,i bugarske hronike,lebde senke sumnje u autenticnost dokumenata,koje ni do danas nisu otklonjene.
Nasuprot turskim hronikama i problematicnim ruskim i bugarskim izvorima,rani srpski dokumenti(do 1433)ne govore o carevom ubici,A SRPSKA ISTORIOGRAFIJA SVE DO DANASNJEG DANA,NIJE IDENTIFIKOVALA MILOSA OBILICA MEDJU SRPSKIMM FEUDALCIMA DRUGE POLOVINE XIV VEKA.Simptomaticno je da ni narodna legenda o Kosovu,koja obicno vezuje junake za odredjena mesta,Milosa ne vezuje ni za jedno,odnosno vezuje ga naknadno za mnoga imena istorijskih licnosti,i u hronikama i u narodnom predanju,obicno se tacno pamte.Ali,to nije slucaj sa imenom viteza koji je ubio cara Murata.U prvim pomenima o njemu nalazimo samo njegove atribute:neki kaurin(Ahmedi,pre 1410),neko veoma blagorodan(Konstantin Filozof,1433-1439),jedan prokleti nevernik(Urudz-bin Abil,oko 1450),jedan nevernik(Sukrullah,1457),neki mladic hrabar i lukav(Duka,oko 1480).
I DOCNIJI IZVORI,SVE DO XVII VEKA,NE POMINJU IME MILOS OBILIC.KOD ASIK-PASE-ZADE(XV VEK)MURATOV UBICA ZOVE SE BILIS KOBILA;
Halkokondiles(kraj XV veka)ga naziva Miloin,a Konstantin Mihailovic(1497)MILOS KOBILA.U italijanskoj preradi Dukine hronike(kraj XV veka) i kod Orbina
(1601)bice Milos Kobilic;kod Crijevica(pocetak XV veka)Milon;u Kuripecicevom putopisu(1531),Nesrijinoj istoriji Otomanskog carstva(pocetak XVI veka)i u kosovskim bugarsticama Milos Kobilovic;u"Podgorickom letopisu"(1738)Milos Omilevic,a u istoriji Crne Gore Vasilija Petrovica(1754)Milos Obiljevic.Tek u"Prici o kosovskom boju"(posle 1723)naci cemo ime Milos Obilic.Po Ilarionu Ruvarcu,u stampanim tekstovima Muratov ubica zvace se Milos Obilic tek u Julincevoj istoriji iz 1765.U Raicevoj"Istoriji raznih slavjanskih narodov"nalazimo imena Milos Kobilic i Milos Obilic.
OCIGLEDNO,KADA STVARI OVAKO STOJE-PRVI SRPSKI DOKUMENTI NE POMINJU POSTOJANJE MURATOVOG UBICE,NE ZNA SE MESTO JUNAKOVOG RODJENJA,VEKOVIMA SE LUTA OKO NJEGOVOG IMENA-OSTAJE OTVORENO PITANJE DA LI JE MILOS OBILIC UOPSTE POSTOJAO ILI GA JE IZMISLILO TURSKO NARODNO PREDANJE,KOME JE PROKLETI NEVERNIK,KAO MUCKI UBICA BIO NEOPHODAN DA BI SE SPASLA VITESKA CAST I DOSTOJANSTVO TURSKOG CARA.
PO TURSKOM NARODNOM PREDANJU,koje su prihvatili i hronicari,MURAT JE UBIJEN NA KONJU,KAO PRAVI RATNIK.On ne gine uoci boja,kao u srpskoj legendi,nego posle pobede nad nevernicima.Padisah pada kao zrtva svoje velikodusnosti;dozvoljava da mu pristupi porazeni nevernik,koji ga onda mucki ubija.Kod zvanicnog turskog istoricara NESRIJE(pocetak XVI veka),koji je odlicno poznavao i srpsku kosovsku tradiciju,MURATOVA SUDBINA BICE NEKA VRSTA PANDANA LAZAREVOM OPREDELJENJU ZA VISI ZIVOT.Buduci bozjom voljom predodredjen da polozi zivot radi pobede nad nevernicima,
svesno zrtvujuci sebe,Murat moli boga da bude ubijen.PO NESRIJI,MILOS JE SLEPA IGRACKA U RUKAMA ALAHA A NE JUNAK ZA UGLED.
Sumnju u Milosa i njegov podvig kao u istorijsku cinjenicu narocito pobudjuje podatak da NIJEDAN OD PRVIH SRPSKIH DOKUMENATA NE ZNA ZA MILOSA.Tek cetrdeset i vise godina posle kosovskog boja,Konstantin Filozof ce pomenuti viteza koji je ubio Murata,ali mu nece reci ime.Zasto ovog viteza ne pominje"Pecki letopis",koji je nastao pre 1405.ili neki od ranijih srpskih izvora o kosovskom boju?Zitija,delom i Danilovo"Slovo",imaju hronicarski karakter,pa bi bilo logicno da i ona zabeleze nacin na koji je Murat ubijen.
MADA ZA NASU TEMU NIJE PRESUDNO DA LI JE POSTOJAO ILI NIJE,ISTORIJSKI MILOS OBILIC,ILI GA JE,IZ IDEJNO-POLITICKIH MOTIVA,IZMISLILO TURSKO NARODNO PREDANJE,KADA GOVORIMO O KOSOVSKOJ LEGENDI KOD SRBA,NE MOZEMO ZAOBICI PODATAK DA SVI SRPSKI LETOPISI I DRUGI PISANI IZVORI PRE XVIII VEKA(SEM KONSTANTINA FILOZOFA)NE POMINJU DELO SRPSKOG VITEZA.Da li je onda moguce da je o njemu postojalo srpsko usmeno predanje i da ono,mimo obicaja,nije ostavilo bas nikakav trag u srpskoj pisanoj knjizevnosti?
Milosevog imena nece biti ni u poznijim srpskim izvorima.SRPSKI LETOPISI DO XVIII VEKA ILI,DA BUDEMO OPREZNIJI,DO POSLEDNJE DESETINE XVII VEKA,NE POMINJU MILOSA OBILICA NITI GOVORE O MURATOVOM UBICI.TEK U VERKOVIC-OSTOJICEVOM LETOPISU IZ XVIII VEKA MILOS SE POMINJE KAO LAZAREV ZET.U DECANSKOM,IZ PRVE POLOVINE XVIII VEKA,STOJI"TU POGIBE MURAT OD MILOSA OBILICA";U RUVARCEVOM NALAZIMO"OD MILOSA KOBILICA",A U DORPATSKOM(OBA IZ OVIH VREMENA)"OD SLUGE LAZAREVOG MILOSA".PODGORICKI LETOPIS PISAN 1738,PORED MILOSA OMILEVICA,POMINJE JUG BOGDANA,STEVANA MUSICA I MILANA KOSANCICA,KOSOVSKE JUNAKE,ZA KOJE NE ZNAJU RANIJI LETOPISCI.ZA RAZLIKU OD OVIH LETOPISA,KOJI INTERPOLIRAJU U STARI LETOPISNI TEKST NOVIJA NARODNA PREDANJA,MEDJU LETOPISIMA IZ RANIJIH VEKOVA IMA POMENA DA JE CAR LAZAR UBIO MURATA.NA PRIMER,U SOFIJSKOM I:"STVORI KNES LAZAR BOI NA KOSOVU...I MURATA OUBI."
Misljenje da su tragovi srpske kosovske poezije iz XV veka sacuvani u turskim i grckim hronikama iz onog vremena,od kojeg polazi i nemacki slavista Maksimilijan Braun,ne zasniva se ni na cemu konkretnom.KAKO SE,BEZ IKAKVE REZERVE,MOZE GOVORITI O UTICAJU SRPSKIH KOSOVSKIH PESAMA NA TURSKE I GRCKE HRONICARSKE ZAPISE IZ XV VEKA O MURATU I MILOSU OBILICU KADA TEK IZ DOKUMENTA NAPISANOG 1530.
POUZDANO ZNAMO DA SU POSTOJALE TAKVE SRPSKE KOSOVSKE PESME!?
Nasuprot tezi o uticaju srpskog narodnog predanja na turske i grcke hronicare,sa vise argumenata moglo bi se braniti misljenje da su turske hronike o kosovskom boju,posredno,mogle uticati na dalje grananje i razvijanje srpske kosovske legende,koja je postepeno izlazila iz okvira kulta kneza Lazara...
Post je objavljen 28.09.2008. u 01:10 sati.